Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12) Zakona o parničnom postupku, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon) - u daljem tekstu ZPP, i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, dok bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12) ZPP, na koju revident u reviziji ukazuje, nije razlog za izjavljivanje revizije, shodno odredbi člana 407. stav 1. tačka 2) istog zakona. Takođe, osporavanje drugostepene presude zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u ovom sporu ne predstavlja relevantan revizijski osnov, shodno članu 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na osnovu Ugovora o radu broj 69 od 29.01.2008. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, na poslovima KV ložača u tehničkom održavanju. Aneksom 1 ugovora o radu od 21.10.2011. godine izmenjen je opis poslova tužiocu i određeno da zaposleni (ovde tužilac) odgovara šefu tehničkog održavanja. Pravilnikom o sistematizaciji poslova kod tuženog broj 862/1 od 21.10.2011. godine za sistematizovano radno mesto KV ložač predviđene su glavne dužnosti: da održava i rukuje kotlovskim postojenjima sa pripadajućim uređajima, kontroliše snabdevanje hotela toplotnom energijom, preuzima gorivo od isporučioca i overava primljene količine, kontroliše gorivo, temperaturu izduvnih gasova i pritiska u kotlovima, vodi knjigu kotlova i reguliše isključenje i uključenje kotlova, cirkulacionih pumpi i tople vode, vrši detaljan pregled zupčastih pumpi i gorionika instalacije, kontroliše rad i ispravnost pumpi za izvlačenje izvorske vode i obaveštava dežurnog električara o nepravilnostima, vrši primopredaju postrojenja sa sledećom smenom, održava alat i pribor kojim radi, kao i kotlove u kotlarnici u urednom stanju, vodi evidenciju izvršenih poslova po količini i mestu ugradnje i obavlja druge poslove i zadatke po nalogu i uputstvu šefa tehničkog održavanja. Osporenim rešenjem tuženog od 05.08.2013. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2) Zakona o radu („Sl. Glasnik RS“, br 24/05 i 61/05), člana 105. tačka 2) alineja 2. Kolektivnog ugovora poslodavca br. 1019 od 06.12.2011. godine, člana 1. Ugovora o radu broj 69 i člana 1. Aneksa 1 ugovora o radu broj 867, iz razloga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, jer je više puta nemarno, nesavesno i neblagovremeno izvršavao radne dužnosti i obaveze, više puta pokazao grubu nepažnju, a svojim postupanjem i naneo štetu poslodavcu, tako što je dana 30.06.2013. godine neizvršavanjem svojih radnih zadataka prouzrokovao poplavu u kotlarnici hotela, 01.07.2013. godine, nemarnim i nesavesnim pristupom poslu, prouzrokovao situaciju nestanka tople vode u hotelu „BB Lux“, što je rezultiralo velikim brojem pritužbi gostiju i rušenjem ugleda hotela, kao i što je 12.07.2013. godine nepostupanjem po nalogu neposrednog rukovodioca izazvao poplavu na celom šestom i delu petog sprata hotela „BB“. Tužilac je prethodno upozoren da je učinio navedene povrede radne obaveze, na koje se on izjasnio.

 U postupku je utvrđeno da dana 30.06.2013. godine nije došlo do poplave u kotlarnici hotela, već da je bilo par centimetara vode koja je brzo uklonjena, a da su se dešavale takve situacije da krene podzemna voda kada zastanu pumpe i da je posao tužioca bio samo da prati šta se dešava u kotlarnici i ukoliko postoji neki problem da pozove šefa da se otkloni eventualni kvar, te da je tužilac tom prilikom učinio sve što je u opisu njegovog posla. U odnosu na događaj od 01.07.2013. godine je utvrđeno da su kod tuženog tada ispitivali solare, te da su zbog štednje kotlovi isključivani, usled čega se voda rashladila noću kada je tužilac dežurao, a da je nakon žalbe gosta da nema toplu vodu sve normalizovano. U vezi događaja od 12.07.2013. godine, utvrđeno je da je VV, tada pretpostavljeni tužiocu, nakon prijave da u jednoj sobi na šestom spratu curi voda iz ventila na jednom radijatoru, dao nalog tužiocu da pogleda taj ventil, da je tužilac otišao da pogleda ventil, da nije uspeo da ga zatvori i da je sišao u podrum gde je otvorio glavni ventil. Nakon toga je voda prestala da curi, a sobarice su pokupile vodu koja je curela po sobi i malo izašla u hodnik. Prema Pravilniku o sistematizaciji tuženog, obavljanje ovog radnog zadatka nije bilo u opisu posla sistematizovanog radnog mesta KV ložač.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u presudama nižestepenih sudova primenjeno materijalno pravo kada je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad.

Naime, osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tuženi je doneo na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2) Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005), u vezi sa članom 105. tačka 2) alineja 2 Kolektivnog ugovora tuženog broj 1019 od 06.12.2011. godine, članom 1 Ugovora o radu broj 69 od 29.01.2008. godine i članom 1 Aneksa 1 ugovora o radu broj 867. Navedenom zakonskom odredbom, bilo je propisano da poslodavac zaposlenom može otkazati ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Prema članu 105. tačka 2) alineja 2 Kolektivnog ugovora tuženog broj 1019 od 06.12.2011. godine, direktor ili zaposleni koga on ovlasti može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe društva, ako svojom krivicom prouzrokuje povredu radne obaveze, između ostalog, neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza koje je prouzrokovalo težu štetnu posledicu ili je učinjeno nemarom, odnosno grubom nepažnjom ili više puta ponovljen nehat.

Saglasno navedenom, poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, pri čemu je teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog na strani poslodavca.

U konkretnom slučaju, tužiocu je rešenjem o otkazu stavljeno na teret da je krivicom učinio povredu radne obaveze, jer je više puta nemarno, nesavesno i neblagovremeno izvršavao radne dužnosti i obaveze, više puta pokazao grubu nepažnju, a svojim postupanjem naneo štetu tuženom poslodavcu, tako što je dana 30.06.2013. godine, neizvršavanjem svojih radnih zadataka, prouzrokovao poplavu u kotlarnici hotela, dana 01.07.2013. godine nemarnim i nesavesnim pristupom poslu prouzrokovao situaciju nestanka tople vode u Hotelu „BB Lux“, što je rezultiralo velikim brojem pritužbi gostiju i rušenju ugleda hotela, a dana 12.07.2013. godine nepostupanjem po nalogu neposrednog rukovodioca izazvao poplavu na celom šestom i delu petog sprata Hotela „BB“. Tuženi (poslodavac) nije pružio dokaze na osnovu kojih bi se u konkretnom slučaju moglo pouzdano i nesumnjivo utvrditi da je tuženi skrivljeno postupao, te da je došlo do povrede radne obaveze kao otkaznog razloga za prestanak radnog odnosa. Navedeno, imajući u vidu utvrđeno u odnosu na događaj od 30.06.2013. godine da je tužilac tom prilikom postupao u skladu sa obavezama iz opisa svog radnog mesta i da nije bilo poplave u kotlarnici hotela, a da u vezi nestanka tople vode u hotelu dana 01.07.2013. godine nije bilo nemarnog i nesavesnog postupanja tužioca i da usled tog događaja nije nastala štetna posledica u vidu velikog broja pritužbi gostiju i rušenja ugleda hotela. Kada se radi o događaju od 12.07.2013. godine, ocenom izvedenih dokaza je pravilno zaključeno da tuženi, na kome je bio teret dokazivanja, nije dokazao da tužilac tom prilikom nije postupio po konkretnom radnom zadatku njegovog neposrednog rukovodioca, odnosno da je postupio suprotno tom nalogu, pri čemu je utvrđeno da nije bilo štetnih posledica u vidu poplave celog šestog i dela petog sprata hotela.

Sledom izloženog, pravilno je osporeno rešenje poništeno kao nezakonito, a pravilna je i odluka o vraćanju tužioca na rad, jer je posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu reintegracija zaposlenog na osnovu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tuženog odbijena kao neosnovana, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković