Proverom na terenu od 09.12.2008. godine Komisija za stambena pitanja gradonačelnika tuženog nije nikog zatekla u stanu broj .. u ulici ... u Lazarevcu, ali je obaveštena od stanara te zgrade da su oni dali saglasnost tužiocu da zajedničke prostorije u zgradi adaptira u stan, nakon čega je tuženi po službenoj dužnosti pribavio dokaze iz kojih proizlazi da je tužiocu 20.07.2000. godine dozvoljeno da adaptira zajedničke prostorije (vešernicu) u ulici ... (sada ...) broj .. u Lazarevcu, a 31.08.2000. godine i da koristi tako formirani stan broj .. od 94,91 m2 u potkrovlju, za koji je inače prijavio da ga koristi kao podstanarski od 01.01.2000. godine (rešenja Opštinske uprave Opštine Lazarevac, Odeljenja za komunalno-stambene, građevinske i urbanističke poslove br. 351-100/2000-02 od 20.07.2000. godine i 351- 126/2000-02 od 31.08.2000. godine). Imajući navedeno u vidu, gradonačelnik tuženog doneo je 25.12.2008. godine tužbom osporeno rešenje broj 360-4656/08 kojim je, na osnovu člana 34. stav 3, 10-28. i 32. Odluke, utvrdio da tužilac ne ispunjava uslove za učešće na konkursu za prodaju 1000 stanova izrađenih prema Odluci, jer za svoj podstanarski status nije pružio odgovarajuće dokaze, odnosno pružio je dokaze koji su suprotni utvrđenim činjenicama, zbog čega se nije moglo sa sigurnošću utvrditi osnov za njegovo bodovanje po osnovima i merilima za utvrđivanje reda prvenstva iz čl. 10-28. Odluke

U nastavku postupka po pomenutom javnom konkursu, nadležni organ tuženog doneo je 25.05.2009. godine 70 odluka da se može zaključiti ugovor o kupoprodaji stana, čija je struktura, površina i lokacija navedena u tim odlukama, donetim zasebno za svakog od 70 prvorangiranih policajaca na konačnoj rang listi. Protiv svake od tih odluka tužilac je 05.06.2009. godine podneo prigovor, dostavivši uz njega ugovor Ov 2332/2000 overen 24.08.2000. godine u Opštinskom sudu u Lazarevcu o zajedničkoj izgradnji stana koji je zaključio sa BB, pravnosnažnu presudu istog suda na osnovu priznanja P 935/2000 od 11.09.2000. godine kojom je on priznao pravo svojine na adaptiranom stanu BB i rešenje istog suda od 21.11.2001. godine (ispravljeno 26.12.2007. godine) o uknjižbi prava svojine BB na predmetnom stanu. Pošto su označeni dokazi bili dostavljeni tek uz tužiočev prigovor 05.06.2009. godine, a ne uz prijavu na konkurs u roku iz Odluke, osporenim rešenjem br. 360.2127/09 od 14.07.2009. godine, konstatovano je da je rešenjem broj 360-4656/08 od 25.12.2008. godine pravilno utvrđeno da tužilac ne ispunjava uslove za učešće u konkursu i tužiočev prigovor je odbijen.

Imajući u vidu utvrđene i neosporene činjenice, pribavljene dokaze koje je tokom sprovedenog konkursa tužilac sukcesivno prilagao, između ostalog i njegov ugovor sa BB (sudski overen 20.08.2000. godine) o zajedničkoj izgradnji kojim se obavezao tužilac da obezbedi (osim već pribavljenih urbanističkih i građevinskih uslova za adaptaciju zajedničkih prostorija u stambeni prostor u ulici ...) i projekat izgradnje, građevinsku i upotrebnu dozvolu, a BB da finansira i za svoj račun završi celokupnu gradnju i novosagrađeni stambeni prostor ustupi tužiocu za stanovanje sa članovima porodice bez plaćanja bilo kakve naknade u roku od tri godine od useljenja (a ako tužilac reši svoje stambeno pitanje na drugi način pre isteka tri godine da plaća tužiocu po 300 evra mesečno), prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev neosnovan. Kako je zaključio da je osporeno rešenje gradonačelnika od 14.07.2009. godine zakonito, jer je tuženi zadocnio sa dostavljanjem dokumentacije iz koje bi se mogao izvesti zaključak da je treće lice, a ne tužilac, vlasnik stana broj .. formiranog adaptacijom zajedničke prostorije u potkrovlju zgrade broj .. u Ulici ... u Lazarevcu, za koji tužilac navodi da ga koristi kao podstanar i da nema mesta poništaju tog rešenja, prvostepeni sud je izveo dalji zaključak da stoga nema mesta ni poništaju 70 osporenih odluka od 25.05.2009. godine, a ni odluke gradonačelnika tuženog od 25.12.2008. godine (jer tužilac nije blagovremeno dokazao da spada u krug zaposlenih kojima se, u skladu sa odredbama navedene Odluke o uslovima prodaje 2000 socijalno neprofitnih stanova u Beogradu mogu ovi stanovi prodati nakon konačne rang liste), zbog čega nema mesta ni obavezi tuženog da na drugi način izvrši raspodelu stanova, te je odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku našavši da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Prema stavu drugostepenog suda, komisija tuženog nije mogla bez prethodnih daljih provera (ne samo uvidom na licu mesta), da utvrdi da tužilac ima rešeno stambeno pitanje, naročito kada se ima u vidu da je na stanu za koji tužilac tvrdi da ga koristi kao podstanar knjižni vlasnik drugo lice i da se pravo svojine stiče upisom u javnu knjigu za koju važi pretpostavka da je istinita i potpuna, sve imajući u vidu i ostale dokaze koje je tužilac dostavio u prilogu svog prigovora od 05.06.2009. godine (ugovor o zajedničkoj gradnji, presudu na osnovu priznanja, rešenje o uknjižbi) zbog čega se nije mogao izvesti zaključak o ispunjenosti uslova za odbijanje tužiočevog prigovora. Imajući navedeno u vidu, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev.

Izloženo pravno shvatanje drugostepenog suda ne može se prihvatiti, a revizijom tuženog osnovano se pobija.

Prodaja 1000 socijalno neprofitnih stanova na javnom konkursu vršena je na način, pod uslovima i u postupku propisanom Odlukom o uslovima prodaje 2000 socijalno neprofitnih stanova u Beogradu („Službeni list Grada Beograda“, broj 7 od 11.04.2005. godine). Izgrađeni stanovi mogli su da se prodaju zaposlenima u pravnim licima čiji je krug bio propisan članom 4. te odluke, koji su bez stana, u radnom odnosu na neodređeno vreme, prijavljeni na teritoriji Grada Beograda najmanje godinu dana pre raspisivanja konkursa i kreditno sposobna (član 7). Licem bez stana smatra se lice koje samo, kao ni član njegovog porodičnog domaćinstva na teritoriji Grada Beograda, odnosno u mestu koji gravitira Beogradu (iz koga se može sredstvima redovnog javnog saobraćaja svakodnevno urediti dolazak na posao ili odlaziti sa posla) nema stan ili porodičnu stambenu zgradu u svojini i susvojini, odnosno koje stanuje kao podstanar, između ostalog (član 8). Prebivalište se dokazuje važećom ličnom kartom, boravište prijavom boravka (član 7. st. 3. i 4) a stambeni status pismenima navedenim u članu 12. stav 3. Odluke. Utvrđivanje reda prvenstva i prednost na rang listi, kao i prvenstvo podstanarskog statusa u slučaju da su bodovi na rang listi isti po svim osnovama, propisani su odredbama čl. 29. i 30, a postupak i organi odlučivanja i slučajevi u kojima se zaštita ostvaruje u sudskom postupku odredbama čl. 31-38. Ovlašćenje nadležnog organa da podatke po podnetim prijavama, po potrebi, proveri uvidom na licu mesta ili na drugi način i utvrđeno stanje konstatuje zapisnički, odnosno službenom beleškom i da ne vrši bodovanje po osnovama za koji nisu priloženi odgovarajući dokazi proizlazi iz odredaba člana 32. st. 2. i 3. Odluke. Donošenje predloga rang liste koji objavljuje Komisija, na koji svaki učesnik u konkursu može uložiti prigovor o kome odlučuje gradonačelnik tuženog i donosi konačnu rang listu, protiv koje odluke se može ostvariti zaštita u sudskom postupku, uređeno je odredbama člana 34. Na osnovu konačne rang liste Komisija donosi odluku o prodaji stana licu koje je ostvarilo prioritetno mesto na rang listi, koja se objavljuje, a jedan primerak dostavlja učesniku u konkursu (čl. 35. i 36) s tim da se i protiv te odluke može podneti prigovor gradonačelniku koji po prigovoru odlučuje i donosi konačnu odluku o prodaji stana licu koje je ostvarilo prioritetno mesto na rang listi, a protiv njegove odluke može se ostvariti zaštita u sudskom postupku (član 37).

Suprotno shvatanju drugostepenog suda, tuženi je bio ovlašćen da donese odluku o prijavi tužioca bez obaveze da otvara usmenu raspravu, na osnovu priloženih i pribavljenih dokaza prema kojima je stan, za koji je tužilac prijavio na konkursu da ga koristi od 01.01.2000. godine kao podstanarski, nastao adaptacijom zajedničke prostorije u stan, na osnovu građevinske i upotrebne dozvola koje su 2000. godine izdate upravo tužiocu. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je prihvatio razloge iz odluka od 25.12.2008. godine i 14.07.2009. godine, koje su donete u svemu u skladu sa Odlukom o uslovima prodaje 2000 socijalno neprofitnih stanova u Beogradu. Prva odluka počiva na okolnostima utvrđenim na osnovu priloženih i u skladu sa Odlukom pribavljenih dokaza i na pravilnom zaključku da za svoj podstanarski status tužilac nije pružio odgovarajuće dokaze, odnosno da je pružio dokaze koji su suprotni utvrđenim činjenicama, zbog čega se nije mogao sa sigurnošću utvrditi osnov za njegovo bodovanje po osnovima i merilima za utvrđivanje reda prvenstva iz čl. 10-28. Odluke. Kasnije donetom odlukom se pravilno konstatuje da je tužilac tek po isteku roka iz Odluke dostavio dokaze da je u vlasništvu trećeg lica stan koji tužilac koristi kao podstanarski (za šta je dokaz priložio tek uz dopunu prijave), iako je tužiocu izdata upotrebna dozvola za korišćenje tog stana nakon što je on formiran adaptacijom zajedničkih prostorija (za šta je dostavio dokaze tek uz svoj prigovor od 05.06.2009. na odluke od 25.05.2009. godine), zbog čega su prethodne odluke, na osnovu raspoloživih dokaza, pravilno donete.

Situaciju u kojoj tužilac nije dostavio sve potrebe dokaze, odnosno u kojoj je zadocnio sa dostavom svih potrebnih podataka na osnovu kojih bi se, u skladu sa Odlukom, mogao izvesti pouzdan zaključak o njegovom stambenom statusu, odnosno da li je podstanar ili vlasnik stana, treba sagledati i u kontekstu jedinstva pravnog poretka (čl. 4. stav 1. i 194. stav 1. Ustava RS) i pravila prema kome se odredbe (načela) Zakona o obligacionim odnosima, na osnovu člana 23. tog zakona, primenjuju i u pitanjima koja nisu uređena drugim zakonom, pri čemu se odredbe koje se odnose na ugovore shodno primenjuju i na druge pravne poslove (član 25. stav 3). Pravila koja se i u konkretnom slučaju primenjuju odnose se na to da su strane u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa dužne da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja (član 12), da im je zabranjeno vršenje prava protivno cilju zbog koga su ona zakonom ustanovljena ili priznata (član 13), kao i da su dužne da u izvršavanju svoje obaveze postupaju sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa (pažnja dobrog privrednika, odnosno pažnja dobrog domaćina) i da se u ostvarivanju svog prava uzdržavaju od postupka kojim bi se otežalo izvršenje obaveze druge strane (član 18. st. 1. i 3).

Nesumnjivo je da se pravo svojine na osnovu pravnog posla, saglasno odredbi člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom, da za podatke iz javne knjige važi pretpostavka tačnosti i da je u konkretnom slučaju treće lice uknjiženo kao vlasnik stana broj .. u ulici ... broj .. u Lazarevcu, za koji je tužilac (istina, tek uz dopunu prijave) dostavio dokaz da ga od 01.01.2000. godine koristi po osnovu ugovora o podstanarskom odnosu. Uprkos tome, prilikom podnošenja prijave na konkurs, tužilac je morao imati u vidu i znati da je tuženi ovlašćen (članom 32. Odluke, koja je objavljena u službenom glasilu tuženog u skladu sa čl. 196. Ustava) da podatke iz prijave proveri uvidom na licu mesta i na drugi način, a to znači i pribavljanjem dokaza od nadležnog organa opštine na svojoj teritoriji. S tim u vezi, a imajući u vidu da su Odlukom detaljno propisani strogi uslovi za učešće na javnom konkursu za kupovinu stana pod neprofitnim uslovima, tužilac je bio dužan da postupi sa dužnom pažnjom i otkloni svaki mogući nesporazum ili sumnju u to da li stan u kome stanuje koristi kao podstanar ili kao vlasnik. Ovo naročito zato što je nadležni organ njemu izdao sve dozvole potrebne za sticanje prava svojine na stanu adaptiranom od zajedničkih prostorija i to na osnovu brojnih pisanih dokaza koje je tužilac prikupljao tokom više godina da bi mu građevinska i upotrebna dozvola mogle biti izdate. Pre i radi izdavanja ovih dozvola pročitanih u sprovedenom postupku (što proizlazi iz njihove sadržine), tužilac je priložio ugovor Ov 16/96 od 05.07.1996. godine o prenosu prava trajnog korišćenja, urbanističke uslove 106 od 19.01.1998. godine, urbanističku dozvolu 350-93/96-02 od 02.03.1999. godine, elektroenergetsku saglasnost 393/1998 od 16.02.2000. godine, urbanističku saglasnost 350-16/2000-02 od 02.06.2000. godine, ugovor 1621 od 02.06.2000. godine koji je zaključio sa Direkcijom za izgradnju Lazarevca J.P. o učešću u uređenju građevinskog zemljišta i ZK uložak od 18.07.2000. godine. Iz navedenih ugovora i odluka takođe proističu prava koja, poput upisa u javnu knjigu, deluju i prema trećim licima i proizvode pravne posledice. Uostalom, na osnovu prava koja proističu iz upotrebne dozvole, tužilac je i bio ovlašćen da prenese pravo svojine na novoizgrađenom stanu trećem licu koje se zatim, nakon što mu je tužilac priznao tužbeni zahtev na osnovu čega je bila doneta presuda na osnovu priznanja 11.09.2000. godine, i knjižilo kao vlasnik tog stana. Dakle, da bi predupredio zaključak tuženog da on nije podstanar, već da ima stan u svojinu i da stoga ne spada u krug zaposlenih koji imaju pravo da kupe stan pod povoljnim, neprofitnim uslovima iz Odluke, tužilac je trebalo, u skladu sa načelima savesnosti, poštenja i dužne pažnje, da dostavi dokaze kojima bi se otklonila mogućnost takvog zaključka, što on nije učinio.

Pošto je prvostepeni sud, za razliku od drugostepenog, doneo pravilnu odluku kada je zaključio da je tužbeni zahtev neosnovan jer tužilac nije pružio valjane dokaze o tome da je blagovremeno podneo konkursnu dokumentaciju koja bi ga legitimisala kao punopravnog učesnika na konkursu, te su pravilne sukcesivno donošene osporene odluke tuženog i ne postoji obaveza tuženog da na drugi način vrši raspodelu stanova, drugostepena odluka je preinačena, tužiočeva žalba, kojom on ponavlja navode iz tužbe, koje je iznosio i tokom prvostepenog postupka, odbijena i prvostepena presuda potvrđena, primenom člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković