Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka nije tražio.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, ... 10/23) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da je drugostepeni sud na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza u međusobnoj vezi utvrdio sve bitne činjenice za odluku o tužbenom zahtevu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju nakon održane rasprave pred drugostepenim sudom, utvrđeno je da je tužilac suvlasnik kp ... po kulturi njiva 4. klase u površini od 1.996 m2 i to kp ... po kulturi šumsko zemljište, ukupne površine od 1.677 m2, obe upisane u LN ... KO ... sa udelom od ½. U toku 2014. godine tuženi je vršio eksploataciju peska sa ovih parcela i bez plaćanja naknade, tako što je upotrebom mehanizacije skinuo humusni sloj zemljišta a onda izvršio iskop i odvoz naslaga peska koji se nalazio ispod. Tužilac se usprotivio iskopu kada je zatekao lice sa mašinom ali se nije obraćao tuženom za činidbu dovođenja parcele u prvobitno stanje. Tuženi je neutvrđenog datuma u prvoj polovini 2021. godine doterao zemlju i sipao na parcele tužioca radi popune rupa. Veštačenjem veštaka geodetske struke je utvrđeno da količina iskopanog peska sa kp ... i kp br. ... iznosi 5.204 m3, a veštačenjem veštaka građevinske struke da vrednost iskopanog i odveženog peska shodno suvlasničkom udelu tužioca na dan 27.12.2017. godine iznosi 556.200,00 dinara, kao i da je cena vraćanja parcele u prvobitno stanje nanošenjem zemljanog materijala i humusa shodno suvlasničkom udelu tužioca 598.400,00 dinara. Veštačenjem veštaka poljoprivredne struke je utvrđeno da je cena vraćanja samo sloja humusa na spornu parcelu debljine od 40 cm od 127.200,00 dinara, za obe parcele bez umanjenja prema suvlasničkom udelu. Dopunskim veštačenjem veštaka poljoprivredne struke utvrđeno je da vrednost radova potrebnih da se parcela vrati u prvobitno stanje dopremanjem humusa iznosi 146.200,00 dinara, a u drugoj varijanti da vrednost radova nasipanjem parcele istim ili sličnim materijalom do kote terena koja je bila pre iskopa humusa i peska u količini od 5.984 m3 iznosi 1.196.800,00 dinara, kao i da je vrednost neseparisanog peska uzetog sa parcele 1.260.600,00 dinara.

Dopunskim geodetskim veštačenjem utvrđeno je da je prema premeru iz 1957. godine ceo sporni prostor i pre eksplotacije od strane tuženog bio u nižem nivou, zemlja je vraćena na celom spornom prostoru i poravnana u nivou sa susednim katastarskim parcelama kolika je bila i pre eksplotacije peska računajući pristupni put i drveće na okolnim parcelama, dok za zemljanu masu koja nedostaje na ove dve parcele postoje naznake da je bilo erozije i pre eksplotacije od strane tuženog u toku 2014. godine. Tuženi je dovezao zemlju i na terenu je sada pomešan pesak i humus. Kvalitet predmetnog zemljišta odgovara kvalitetu ostalih parcela.

Tužilac tužbom traži naknadu štete u novcu, uz tvrdnju da su predmetne parcele od strane tuženog samo poravnane i nasipane nekvalitetnom zemljom ali ne i dovedene u pređašnje stanje kao i da se nekad u jednom delu parcela nalazio voćnjak i bašta a u jednom bagrem i topole.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni sud je ocenio da je pravilno pobijanom odlukom odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva, primenom člana 185 stav 1. u vezi stava 2. Zakona o obligacionim odnosima, uz osnovan zaključak da je potraživanje tužioca naknade štete u konkretnom slučaju neosnovano jer su izvedenim radovima tuženog (nasipanjem) predmetne parcele dovedene u prvobitno stanje, pre iskopa.

Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 155. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da šteta umanjenje nečije imovine (obična šteta). Članom 185. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da je odgovorno lice dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala, dok stavom 2. da ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je za ostatak štete dati naknadu u novcu. Dakle, obična materijalna šteta, predstavlja umanjenje nečije imovine, shodno odredbi člana 155 Zakona o obligacionim odnosima. Materijalna šteta može se naknaditi na više načina, a prema citiranoj odredbi člana 185 stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, prvi i osnovni princip naknade materijalne štete je naturalna restitucija, odnosno uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala, dok se princip novčane restitucije, odnosno naknade u novcu, primenjuje tek ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće ili ako se na taj način šteta ne uklanja u potpunosti.

U konkretnom slučaju, i po oceni Vrhovnog suda, tužilac neosnovano potražuje novčanu restituciju naknade štete koja je predmet tužbenog zahteva. Naime, prema rezultatima dokaznog postupka, koji su predmet pravilne ocene drugostepenog suda, tuženi je na spornom prostoru izvršio nasipanje zemljišta koje po kvalitetu odgovara susednim parcelama i iznivelisao zemljište na spornom prostoru u nivou koji odgovara susednim parcelama.

S obzirom na izneto, kao i da tužilac u smislu 231. ZPP nije dokazao sastav i kvalitet zemljišta pre iskopa i postojanje zasada na parcelama, i po oceni Vrhovnog suda nesumljivo proizlazi da je tuženi na opisani način u potpunosti otklonio pričinjenu štetu tužiocu izvršenim iskopom na parcelama (odnosno parcele doveo u pređašnje stanje), zbog čega se zahtevu tužbe za primenom principa novčane restitucije odnosno naknade štete u novcu ne može udovoljiti.

Usled navedenog, suprotno navodima revizije, pobijanom odlukom je pravilno odbijen tužbeni zahteva pozivom na primenu člana 185 stav 1. u vezi stava 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković