Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 51/25 od 15.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženih VV i GG, i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6814/2019 od 03.09.2024. godine, u stavovima prvom, drugom, trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih VV i GG za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi VV i GG su izjavili blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, zahtevajući da Vrhovni sud izuzetno dozvoli njihovu reviziju, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se ramotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji revidenata propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje nedopustivosti izvršenja na stanu u vlasništvu tužilje. Pobijana presuda kojom je tužbeni zahtev tužilje usvojen doneta je primenom odredbe člana 12. Zakona o obligacionim odnosima, i odredbi članova 20. stav 1. i 33. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilja savestan sticalac prava svojine na predmetnom stanu, koje je ostvarila upisom u javnu knjigu, zbog čega ima jači pravni osnov za sticanje predmetne nepokretnosti u odnosu na revidente i ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu. Revidenti uz reviziju nisu priložili drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse. Ukazivanje u posebnoj reviziji na bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje je bez uticaja, imajući u vidu da posebna revizija ne može da se izjavi iz tih razloga, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi utvrđenja tužilja je podnela 21.03.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 2.693.984,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor koji se onosi na nenovčano potraživanje u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija revidenata nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković