Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-835/24 od 15.01.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K br. 54/23 od 27.11.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Mirjana Stojković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pravnosnažne presude ili samo drugostepenu odluku i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, s tim da se postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitim dokazima te je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog kao nezakonit dokaz najpre označava potvrdu o privremeno oduzetim predmetima PS Gornji Milanovac br.62351/22 od 30.11.2022. godine, koja prema stavu odbrane je nezakonita iz razloga što u istoj nije navedeno mesto gde su predmeti pronađeni, niti je o preduzetim radnjama oduzimanja predmeta sastavljen zapisnik, niti službena beleška u smislu člana 286. stav 2. ZKP, te ista ne sadrži sve elemente u smislu člana 150. stav 1. ZKP. Osim toga, u zahtevu branilac navodi da je u potvrdi označeno da su predmeti privremeno oduzeti od okrivljenog u 19 časova, dok je u zapisniku o uviđaju mesta događaja konstatovano da je događaj prijavljen u 19,35 časova, odnosno da je policija radnju oduzimanja predmeta preduzela pola sata pre nego što je prijavljen događaj, bez odobrenja ovlašćenog tužioca, bez sačinjavanja zapisnika ili službene beleške o preduzetim radnjama, što radnju oduzimanja predmeta čini nezakonitom.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovanim iz sledećih razloga:

Prema oderedbi člana 286. stav 1. ZKP, kojom je propisano ovlašćenje policije u predistražnom postupku, navedeno je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka, dok su stavom 2. istog člana određene mere i radnje koje policija može da preduzme u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. tog člana, pa je propisano da će se o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, sastaviti zapisnik ili službena beleška.

Odredbom člana 147. stav 1. ZKP, propisano je da će predmete koji se po krivičnom zakoniku moraju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, organ postupka privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje.

Odredbom člana 150. stav 1. ZKP, propisano je da se licu od koga su predmeti oduzeti, izdaje potvrda, u kojoj će se oni opisati, navesti gde su pronađeni, podaci o licu od koga se predmeti oduzimaju, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi.

Iz spisa predmeta proizlazi da su ovlašćena službena lica PS Čačak, PS Gornji Milanovac kritičnom prilikom – 30.11.2022. godine, u skladu sa svojim ovlašćenjima prilikom preduzimanja potrebnih mera iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP na osnovu člana 147. ZKP sačinili potvrdu o privremeno oduzetim predmetima KU broj 62351/2022 od 30.11.2022. godine i od okrivljenog privremeno oduzeli predmete bliže navedene u potvrdi, a isti zapisnik je potpisan od strane ovlašćenog službenog lica i AA, od koga su predmeti privremeno oduzeti.

Shodno iznetom predmetna potvrda o privremeno oduzetim predmetima, po oceni ovog suda ni sama po sebi niti po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, tako da ista nasuprot navodima zahteva ne predstavlja nezakonit dokaz koji nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku.

Stoji činjenica da u navedenoj potvrdi nije navedeno mesto pronalaska oduzetih predmeta, ali ovaj nedostatak po nalaženju ovog suda nije od uticaja na zakonitost ovog dokaza, kao ni nedostatak po pitanju vremena u koje je sačinjena potvrda o privremeno oduzetim predmetima, posebno što vreme kada je sačinjena potvrda o privremeno oduzetim predmetima ne predstavlja u smislu člana 150. stav 1. ZKP obavezni deo potvrde.

Povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac obrazlaže i navodima zahteva da je sud pravnosnažne presude zasnovao na nalazu i mišljenju veštaka ekonomske struke od 13.03.2023. godine koji je sačinjen na osnovu iskaza oštećene i potvrde o privremeno oduzetim predmetima, a koje kao nezakonite označava branilac u podnetom zahtevu.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog ocenjeni su kao neosnovani, s obzirom da je na osnovu zakonito sačinjene potvrde o privremeno oduzetim predmetima, u kojoj su opisani predmeti koji su oduzeti od okrivljenog, sačinjen nalaz i mišljenje veštaka ekonomske struke Milana Brkovića, da je veštačenje određeno na osnovu naredbe Osnovnog javnog tužilaštva i u istom je utvrđena vrednost oduzetih predmeta po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog, pa su suprotni navodi branioca da se radi o dokazu koji je „plod otrovnog drveta“, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac dalje navodi da je povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP učinjena i time što se pravnosnažne presude zasnivaju na zapisniku o ispitivanju svedoka oštećene BB pred Osnovnim javnim tužiocem u Gornjem Milanovcu Kt br.31/23 od 09.03.2023. godine, koji zapisnik je sačinjen protivno odredbi člana 300. stav 1. i članu 74. stav 1. tačka 2) ZKP.

Nezakonitost ovog dokaza se, po navodima branioca, sastoji u činjenici da je oštećena ispitana u svojstvu svedoka bez prisustva okrivljenog i bez prisustva branioca okrivljenog, a da u spisima predmeta nema dokaza da je javni tužilac uputio poziv okrivljenom i braniocu da prisustvuju ispitivanju ovog svedoka iako je za delo koje je okrivljeni stavio na teret propisana obavezna odbrana.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisano je da je javni tužilac dužan da braniocu okrivljenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka. Stavom 6. istog člana propisano je da ako poziv osumnjičenom i njegovom braniocu nije dostavljen u skladu sa odredbama ovog zakonika, odnosno ako se istraga vodi protiv nepoznatog učinioca, javni tužilac može preduzeti ispitivanje svedoka ili veštaka samo po prethodnom odobrenju sudije za prethodni postupak.

Iz spisa predmeta ne proizlazi da je okrivljenom i njegovom braniocu upućen poziv za saslušanje svedoka, na koji način je javni tužilac postupio protivno odredbi člana 300. ZKP. Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda, a da iz spisa predmeta proizlazi da prvostepeni sud pobijanu pravnosnažnu presudu nije zasnovao isključivo na iskazu svedoka oštećene, već je činjenice vezane za izvršenje krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) ZKP, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, utvrdio na osnovu potvrde o privremeno oduzetim predmetima koji su se nalazili kod okrivljenog. Dakle, kako nižestepene presude nisu zasnovane samo na iskazu svedoka oštećene BB to je, po oceni Vrhovnog suda, s obzirom na druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku, očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda, pa su suprotni navodi branioca ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                   Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković