Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. navedenog člana nije zakonski razlog za reviziju u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP, zbog čega navodi revidenta o njenom postojanju nisu posebno cenjeni.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik parcele .. površine 1179m2, upisane u list nepokretnosti .. KO ..., nastale deobom parcele .. u toj katastarskoj opštini. Preostali delovi te parcele - parcela .. površine 661m2 i parcela .. površine 361m2 eksproprisane su radi izgradnje auto-puta E75 Beograd- Niš-Skoplje. Zahtev tužioca da se ekspropriše parcela .. KO ... je odbijena zbog nepostojanja ekonomskog interesa. Sporna parcela nalazi se uz asfaltni put i od njegove ivice je u proseku udaljena 5,5m. Između ivice puta i parcele postoji visinska razlika od 0,5 do 0,7 m. Na prostoru između parcele i puta nalaze se dve gomile nabacanog kamenja obrasle rastinjem, koje uz označenu visinsku razliku onemogućavaju pristup parceli radi njene obrade. Parcela je poljoprivredno zemljište, njiva IV klase, na kojem se ostvaruju visoki i stabilni prinosi. Tužilac je do izgradnje auto-puta parcelu obrađivao i sadio različite kulture, a koristio je i kao baštu, ali zbog visinske razlike i nabacanog kamenja sada nema pristup parceli. Visina izgubljene dobiti za period od tri godine pre utuženja (tužba je podneta 06.10.2017. godine) iznosi 487.434,00 dinara i određena je prema mesnim prilikama za kulture krompir, kupus, bostan i luk.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da je tužilac dokazao da je zbog izvođenja radova na izgradnji auto-puta, deonice od Grabovice do Levosoja, onemogućen da koristi zemljište i da zbog toga trpi štetu u visini izostalog prinosa - izgubljene dobiti utvrđene veštačenjem, za koju odgovara tuženi kao javno preduzeće kojem je povereno upravljanje javnim putevima, što u smislu člana 9. stav 2. Zakona o putevima podrazumeva i vršenje investitorske funkcije. Zbog toga je, primenom članova 154, 155. i 189. Zakona o obligacionim odnosima, usvojio tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog suda, zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje u ovom sporu nije pravilno i u potpunosti utvrđeno.

Odredbom člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Prema članu 155. navedenog zakona, šteta je i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). Odredbom člana 189. stav 1. i 3. tog zakona propisano je da oštećeni ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi, s tim da se pri oceni visine izmakle koristi uzima u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je otvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Tužilac u ovom sporu traži naknadu izgubljene dobiti za period od tri godine pre podnošenja tužbe, zbog nemogućnosti obrade predmetne parcele i ostvarenja prihoda od poljoprivrede, usled radova na izgradnji deonice auto-puta. Prema članu 207. Zakona o obligacionim odnosima, naručilac i izvođač radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju trećem licu za štetu koja mu nastane u vezi sa izvođenjem tih radova.

Nižestepeni sud je, na osnovu nalaza i mišljenja geodetskog veštaka od 25.02.2019. godine, utvrdio da visinska razlika između auto-puta i tužiočeve parcele, kao i dve gomile nabacanog kamenja obraslog rastinjem, onemogućavaju pristup parceli i njeno korišćenje u poljoprivrednu svrhu. Međutim, taj sud nije izvršio ocenu svih dokaza izvedenih u prvostepenom postupku, pa tako nije cenio nalaz i mišljenje sudskog veštaka od 11.08.2017. godine, koji je sačinjen u upravnom postupku povodom zahteva tužioca od 17.05.2017. godine za eksproprijaciju predmetne parcele usled nedostatka ekonomskog interesa za njeno korišćenje. Prema tom nalazu, uz koji su priložene fotografije od 04.08.2017. godine, do sporne parcele moguće je prići mehanizacijom jer pored puta, sa leve i desne strane, postoji putni pojas širine 4m koji se može koristiti kao prolaz, a sama parcela je u vreme veštačenja bila pod zasadom kukuruza. Ovaj nalaz dostavljen je tokom prvostepenog postupka, kao deo spisa upravnog organa br. 08-465-18, i pre zaključenja glavne rasprave izveden kao jedan od dokaza u spisima.

Usled ovog propusta u oceni svih dokaza, za sada nije pouzdano utvrđena činjenica da li su radovi na izgradnji auto-puta onemogućili tužioca da koristi predmetnu parcelu za poljoprivrednu proizvodnju, i tako sprečili povećanje njegove imovine. U pogledu te činjenice postoje suprotni nalazi veštaka, pri čemu je drugostepeni sud ocenio samo nalaz veštaka sačinjen za potrebe ovog postupka, a nije cenio nalaz veštaka dat u upravnom postupku u kojem je tužilac, upravo zbog nemogućnosti obrade sporne parcele, tražio da se izvrši i njena eksproprijacija.

Iz tog razloga, pobijana presuda je ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju drugostepeni sud će otkloniti propuste u oceni predloženih i izvedenih dokaza, kako bi pouzdano utvrdio bitne činjenice za pravilnu primenu člana 189. stav 1. i 3. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članovima 154. stav 1. i 207. tog zakona, a zatim ocenom i svih ostalih žalbenih navoda odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka zato što zavisi od konačnog ishoda spora.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković