U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Kojić, predsednika veća, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 166. stav 3. Krivičnog zakona Republike Srbije i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nikole Jasika, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv- 585/24 od 23.05.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2 927/25 od 10.06.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 03.09.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nikole Jasika, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv-585/24 od 23.05.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2 927/25 od 10.06.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv-585/24 od 23.05.2025. godine odbijena je kao neosnovana molba branioca okrivljenog AA – advokata Nikole Jasika za sudsku rehabilitaciju osude koja je okrivljenom AA izrečena presudom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K–85/93 od 21.12.1993. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2 927/25 od 10.06.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA koja je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv-585/24 od 23.05.2025. godine.

Branilac okrivljenog AA – advokat Nikola Jasika podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv drugostepenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2 927/25 od 10.06.2025. godine, s tim što iz sadržine zahteva proizilazi da se pobijaju oba pravnosnažna rešenja, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i to konkretno zbog povreda odredaba člana 98. stav 2. tačka 4) i člana 100. KZ, te povrede odredbe člana 16. stav 5. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2 927/25 od 10.06.2025. godine tako što će usvojiti molbu okrivljenog AA za davanje rehabilitacije po osudi koja je okrivljenom izrečena presudom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K–85/93 od 21.12.1993. godine ili da ukine napadnuto rešenje i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 98. stav 2. tačka 4) i člana 100. KZ. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da su nižestepeni sudovi u pobijanim rešenjima pogrešno primenili odredbe člana 98. stav 2. tačka 4) i člana 100. KZ, pogrešno nalazeći da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za rehabilitaciju okrivljenog po osudi koja mu je izrečena presudom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K–85/93 od 21.12.1993. godine iz razloga jer je okrivljeni pre proteka rehabilitacionog roka od 10 godina po presudi Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K–85/93 od 21.12.1993. godine, na koju se odnosi molba za rehabilitaciju, izvršio krivično delo za koje je osuđen presudom Inostranog suda u Iloku broj K-75/05 od 06.06.2006. godine. Po stavu branioca, kako presuda Inostranog suda u Iloku K–75/05 od 06.06.2006. godine nije priznata od strane sudova u Republici Srbiji u postupku priznanja strane sudske odluke, to se ista ne može koristiti i smatrati osuđujućom presudom i ne može proizvoditi pravno dejstvo u Republici Srbiji u smislu člana 86. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i to bez obzira što je navedena presuda upisana u kaznenu evidenciju za okrivljenog, pa se stoga okrivljeni AA u konkretnom slučaju ne može smatrati osuđivanim po presudi Inostranog suda u Iloku K–75/05 od 06.06.2006. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer su nižestepeni sudovi, prilikom odlučivanja o sudskoj rehabilitaciji okrivljenog AA koji je više puta osuđivan, a koja rehabilitacija se daje jedinstveno za sve osude okrivljenog, a ne samo za neke osude, pravilno primenili odredbe člana 98. stav 2. tačka 4) i člana 100. KZ i pravilno našli da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za davanje sudske rehabilitacije okrivljenom AA i brisanje osude koja mu je izrečena presudom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K–85/93 od 21.12.1993. godine. Naime, suprotno stavu branioca okrivljenog, i prema nalaženju Vrhovnog suda, u procesnoj situaciji kada je okrivljeni, pored osuđivanosti presudom domaćeg suda Republike Srbije, osuđen i presudom inostranog suda koja nije priznata od strane domaćeg suda, a uneta je u kaznenu evidenciju nadležnog organa Republike Srbije na osnovu izveštaja strane države izdatog na osnovu Zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, okrivljeni se smatra osuđivanim licem shodno članu 100. KZ, odnosno licem koje je više puta osuđivano, pa sud u skladu sa navedenom zakonskom odredbom pri odlučivanju da li će okrivljenom kao licu koje je više puta osuđivano dati rehabilitaciju (što je ovde slučaj), najpre ispituje ispunjenost uslova iz člana 98. KZ (zakonska rehabilitacija), odnosno iz člana 99. KZ (sudska rehabilitacija), a sve u zavisnosti od vrste i visine krivične sankcije koja je okrivljenom izrečena, i to ispituje ispunjenost ovih uslova u pogledu svakog krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnim presudama.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ukazuje na povredu odredbe člana 16. stav 5. ZKP, isticanjem da su nižestepeni sudovi povredili načelo „in dubio pro reo“ jer nisu rešili u korist okrivljenog vezano za postojanje sumnje u pogledu činjenice tačnog vremena izvršenja krivičnog dela po presudi Inostranog suda u Iloku K–75/05 od 06.06.2006. godine, već su pošli od pretpostavke, pa kako povreda odredbe člana 16. stav 5. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to stoga Vrhovni sud ove navode zahteva branioca okrivljenog nije posebno razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nikole Jasika, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Gordana Kojić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković