.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 24619/2024
12.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zvezdan Babić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Novica Jevtić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 362/24 od 25.03.2024. godine, u sednici održanoj 12.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 362/24 od 25.03.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 362/24 od 25.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Jagodini Gž 362/24 od 25.03.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Paraćinu P 2004/21 od 26.10.2023. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, isplati 60.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i obavezan tužilac da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 180.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP).
Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu, naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda. Prema datim razlozima, pravična novčana naknada za ovaj vid nematerijalne štete se dosuđuje ukoliko trajanje duševnih bolova to opravdava, a pretpostavka za dosuđenje je postojanje povrede časti i ugleda, koja može biti izvršena verbalno ili fizičkim radnjama. U konkretnom slučaju, iz dokaza izvedenih u postupku nije bilo moguće sa sigurnošću utvrditi da se tuženi lično obraćao tužiocu dana 03.08.2018. godine i uputio reči „Kakav si loš čovek, tako ti se i dešava, a tako ti se i desilo“, misleći da je tužilac prvo loš čovek, a drugo misleći na gubitak sina, što bi tužiocu povredilo čast i ugled.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored navedenog, revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Primena ovog instituta je predviđena isključivo za pitanja materijalnog prava, pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 22.07.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 60.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
