Oštećene BB, VV i GG upućene su na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnih zahteva.

Na osnovu člana 85. KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, te mu je zabranjeno vršenje poziva profesora u školi u trajanju od pet godina od dana pravnosnažnosti presude, te je određeno da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Stavom dva iste presude, prema okrivljenom je odbijena optužba da je izvršio pet krivičnih dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 181. stav 2. KZ, na štetu oštećenih, tada maloletnih DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.107/2025 od 01.04.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Negotinu, te okrivljenog AA i njegovog branioca – advokata Dragana Mihajlovića, a presuda Osnovnog suda u Negotinu K br.94/20 od 13.09.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA – advokat Predrag Tomović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da preinači pobijane presude, tako što će radnje okrivljenog prekvalifikovati na krivično delo iz člana 182a stav 1. KZ, te odmeriti adekvatnu krivičnu sankciju, ili da ukine drugostepenu odluku i predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovni postupak i odlučivanje;

- branilac okrivljenog AA – advokat Dragan Mihajlović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili doneti odbijajuću presudu zbog zastarelosti krivičnog gonjenja, uz istovremeni zahtev da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu našao:

Zahtevi su neosnovani u delu kojem se odnose na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok su u ostalom delu nedozvoljeni.

Neosnovano branioci okrivljenog ukazuju da su nižestepene presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

S tim u vezi, i u jednom i u drugom zahtevu branioci okrivljenog navode da radnje zbog kojih je okrivljeni AA oglašen krivim ne predstavljaju krivično delo nedozovljene polne radnje iz člana 182. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 181. stav 2. KZ jer u konkretnom slučaju nedostaju bitni elementi predmetnog krivičnog dela. Prema navodima zahteva branioca Dragana Mihajlovića, u konkretnom slučaju ne postoji „libidonosna namera“ okrivljenog kao izvršioca krivičnog dela, jer u toku postupka nije dokazano da je okrivljeni predmetne radnje izvršio u cilju zadovoljenja polnog nagona, dok branilac Predrag Tomović u podnetom zahtevu navodi da zadovoljenje polnog nagona nije element dela koji se pretpostavlja, već mora biti nesumnjivo utvrđen u toku postupka, pa nedostatak ovog elementa predmetne radnje ne čini krivičnim delom.

Pored toga, u oba zahteva se ističe da okrivljeni krivična dela nije izvršio na naročito ponižavajući način, zbog čega se, prema navodima zahteva branioca Dragana Mihajlovića u radnjama okrivljenog eventualno stiču bitni elementi krivičnog dela iz člana 182. stav 1. i 2. KZ, a prema navodima zahteva branioca Predraga Tomovića u konkretnom slučaju se eventualno radi o krivičnom delu polno uznemiravanje iz člana 182a KZ, a ne o krivičnom delu nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 181. stav 2. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 182. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da ko pod uslovima iz člana 178. stav 1. i 2, člana 179. stav 1. i člana 181. stav 1. i 2. Zakonika, izvrši neku drugu polnu radnju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Stavom 3. istog člana propisano je da, ako je usled dela iz stava 1. i 2. nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo izvršeno, ili ako je delo izvršeno do strane više lica, ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do 10 godina.

Prema odredbi člana 181. stav 2. KZ, nastavnik, vaspitač, staralac, usvojilac, roditelj, očuh, maćiha ili drugo lice, koje zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja izvrši obljubu ili sa njom izjednači čin sa maloletnikom koji mu je poveren radi učenja, vaspitavanja, staranja ili nege, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni je u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci, postupajući sa direktnim umišljajem, u uračunljivom stanju, pri čemu je znao da je njegovo delo zabranjeno, zloupotrebom svog položaja nastavnika nad oštećenima, tada maloletnima BB i VV, te GG, koje su mu poverene radi učenja i vaspitanja, u školi izvršio polne radnje na naročito ponižavajuć način, tako što je za vreme časa informatike i računarstva u školi, u cilju zadovoljavanja svog polnog nagona nad oštećenima izvršio polne radnje bliže opisane u izreci presude (pored ostalog, dodirujući svojom rukom pomenute oštećene u predelu dojke), a kojom prilikom su oštećene bile izložene pogledima drugih đaka u odeljenju, što je kod njih stvaralo osećaj omalovažavanja ličnosti, stid i nelagodnost, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, a znao je da je njegovo delo zabranjeno.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredaba, po oceni Vrhovnog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 181. stav 2. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim, a ne bitna obeležja krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a KZ, kako se to neosnovnao ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca Predraga Tomovića, niti bitni elementi krivičnog dela iz člana 182. stav 1. i 2. KZ, kako se to navodi u zahtevu branioca Dragana Mihajlovića.

Branilac Dragan Mihajlović u podnetom zahtevu ističe i da se u konkretnom slučaju radi o produženom krivičnom delu u smislu člana 61. stav 1. KZ, jer se radi o istovrsnosti krivičnih dela, korišćenju iste situacije, te o radnjama koje su izvršene na jednom mestu, odnosno prostoru. Međutim, bez obzira na činjenicu da se u konkretnom slučaju radi o korišćenju iste situacije i da je okrivljeni inkriminisane radnje izvršio na jednom mestu, odnosno prostoru, u ovoj situaciji se ne može govoriti o produženom krivičnom delu u smislu člana 61. stav 1. KZ, imajući u vidu različitost oštećenih, odnosno činjenicu da je okrivljeni inkriminisane radnje izvršio prema tri maloletne oštećene. Stoga konstrukcija produženog krivičnog dela u konkretnom slučaju nije moguća, već je u pitanju sticaj krivičnih dela, pa su navodi zahteva i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Iz navedenih razloga, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, u delu u kojem se ukazuje da su nižestepene presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, odbijeni su kao neosnovani.

U ostalom delu, isti zahtevi su odbačeni kao nedozvoljeni.

Naime, branilac Predrag Tomović u ostalom delu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da nižestepeni sudovi nisu obrazložili zaključak da je okrivljeni postupao u cilju zadovoljavanja svog polnog nagona, i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno povredu odredaba člana 440. ZKP, dok branilac Dragan Mihajlović ističe povredu odredaba člana 125. ZKP, povredu odredaba člana 462. ZKP ukazivanjem da prvostepeni sud u ponovnom postupku nije postupio po uputstvima drugostepenog suda, te na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, isticanjem da je u konkretnom slučaju sud bio nepropisno sastavljen. Isti branilac ističe i povredu odredaba člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica, te povredu zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP.

Kako sve navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA – advokata Predraga Tomovića i advokata Dragana Mihajlovića u ovom delu odbacio kao nedozvoljene.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem su zahtevi odbijeni kao neosnovani, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković