.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 415/2025
10.09.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irena Vuković, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirko Devrnja, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za proizvodnju, trgovinu i usluge „M&M Fruits“ doo Beograd, čiji je punomoćnik Rade Erkić, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1301/24 od 13.11.2024. godine, u sednici održanoj 10.09.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1301/24 od 13.11.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1301/24 od 13.11.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Rumi P1 169/17 od 05.06.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati, i to: iznos od 180.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova, iznos od 160.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, iznos od 237.000,00 dinara na ime pretpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, iznos od 100.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose naknade stavom prvim izreke, za period počev od 24.11.2016. godine pa do dana presuđenja 05.06.2024. godine. Stavom trećim izreke, za preostali potraživani iznos na ime naknade nematerijalne štete, i to: za iznos od 70.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, za iznos od 90.000,00 dinara za pretpljeni strah, za iznos od 113.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne akativnosti i za iznos od 250.000,00 dinara za pretpljene duševne bolove zbog naruženosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.11.2016. godine, tužbeni zahtev je odbijen.
Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 460.710,51 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti pa do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1301/24 od 13.11.2024. godine, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda je potvrđena u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, stim što je predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2.Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23). Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete koju je tužilac kao zaposleni pretrpeo na radu kod tuženog kao poslodavca, obavljajući rad na mašini koja predstavlja opasnu stvar, iako kao pomoćni radnik, to nije bilo u opisu njegovog radnog mesta, te iako nije prošao praktičnu niti teorijsku obuku za bezbedan i zdrav rad na navedenoj mašini. O ovom zahtevu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opštih interesa, niti potreba ujednačavanja sudske prakse.
Kod izloženog, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba sa zahtevom tužioca za isplatu naknade nematerijalne štete podneta je 17.05.2017. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 677.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja iznos ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena u smislu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
