Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž 1482/22 od 15.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 3563/20 od 28.02.2022. godine u pobijanom delu (stav jedan, dva, tri i pet izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) u vezi sa odredbom člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata tužiocu od strane tuženog Udruženja osiguravača Srbije – Garantnog fonda potraživanja na ime obračunate i nominalno iskazane zakonske zatezne kamate na glavni dug plaćen u toku ovog postupka, koji dug ima osnov u pravnosnažnoj presudi donetoj u sporu tužioca protiv osiguravača „Ekos osiguranje“, nad kojim je bio pokrenut i okončan stečajni postupak. U odnosu na Republiku Srbiju predmet spora je naknada štete zbog nezakonitog rada organa tužene, u visini neisplaćenih troškova parničnog postupka dosuđenih presudom u parnici vođenoj po tužbi tužioca protiv osiguravača „Ekos osiguranje“, zakonske zatezne kamate dosuđene tom presudom kao i iznosa koji je tužilac kao poverilac trećeg isplatnog reda mogao naplatiti u stečajnom postupku a nije. Odluka nižestepenih sudova o odbijanju tužbenog zahteva tužioca u odnosu na oba tužena zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava primenjenog na konkretno utvrđeno činjenično stanje, pa ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Ove odluke ne odstupaju ni od sudske prakse, da se iz sredstava Garantnog fonda može naknaditi samo deo štete koji nije naknađen iz stečajne mase osiguravača – stečajnog dužnika i da se sredstva fonda koriste za naknadu štete koja nije naknađena iz stečajne mase, ali ne i za isplatu sporednih potraživanja (kamata, troškovi sudskog postupka i sl.). S druge strane, revident nije priložio drugačije odluke sudova u istoj činjenično pravnoj situaciji.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3.).

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 27.02.2020. godine a vrednost predmeta spora u odnosu na tuženog Udruženje osiguravača Srbije – Garantni fond je 966.396,26 dinara a u odnosu na tuženu Republiku Srbiju 350.426,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinsko pravnom sporu u kome vrednost predmeta ne prelazi imovinski cenzus od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke, doneo primenom odredbe člana 413. ZPP, u vezi sa odredbom člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br. 10/23).

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković