Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima ... na osnovu ugovora o radu od 03.04.2018. godine, koji mu je otkazan rešenjem tuženog broj ../18 od 24.08.2018. godine, primenom otkaznog razloga iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, te mu je radni odnos prestao 24.08.2018. godine, i otpremnina mu je isplaćena dan ranije. Prema izmeni i dopuni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 23.12.2016. godine, za obavljanje poslova ... bila su predviđena dva izvršioca. Dana 13.08.2018. godine, direktor tuženog je doneo Odluku o izmeni i dopuni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kojom je broj izvršilaca na navedenim poslovima smanjen sa dva na jedan. Odluka je stavljena na oglasnu tablu tuženog 13.08.2018. godine a skinuta je 10.11.2018. godine. Po donošenju ove odluke tuženi je 21.08.2018. godine, pod broj 194-1/18 doneo Odluku o utvrđivanju i rešavanju viška zaposlenih za 2018. godinu u kojoj je pored ostalog, naveo da su kao kriterijumi za utvrđivanje zaposlenih za čijim radom je prestala potreba uzeti rezultati rada zaposlenog (kvalitet obavljenog posla, obim posla, odgovornosti, zalaganje, racionalnost u korišćenju radnog vremena), neophodni uslovi za obavljanje poslova i radnih zadataka na postojećem radnom mestu, godine starosti i godine radnog staža i broj izvršilaca za dato radno mesto. Broj izvršilaca na radnom mestu ... smanjen je tako što je utvrđen višak jednog zaposlenog. Uzimajući u obzir rezultate rada zaposlenih, pre svega ocenu lekarske komisije date u izveštaju o izvršenom ciljanom lekarskom pregledu zaposlenog i uslove rada za radno mesto ..., tužilac je utvrđen za višak zaposlenog. Tuženi je doneo sporno rešenje 24.08.2018. godine, a čije se obrazloženje oslanja na navedenu Odluku direktora tuženog o utvrđivanju i rešavanju viška zaposlenih za 2018. godinu. Tuženi nije imao obavezu donošenja programa rešavanja viška zaposlenih.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev usvojili i poništili kao nezakonito pobijano rešenje tužbenog i tuženog obavezali da tužioca vrati na rad primenom odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu u vezi odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu. Po oceni nižestepenih sudova obrazloženje pobijanog rešenja ne sadrži razloge koji opravdavaju nastanak navedenog otkaznog razloga, odnosno ne sadrži razloge o tome da li je prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima je tužilac radio i koje kriterijume je tuženi primenio pri utvrđivanju viška zaposlenog. Ovo s toga što je u toku postupka utvrđeno da su na radnom mestu na kome je tužilac bio raspoređen u trenutku otkaza radila dva izvršioca, a samo je tužiocu otkazan ugovor o radu. Iz navedenog sledi da u konkretnom slučaju predmetno radno mesto nije ukinuto već je samo smanjen broj izvršilaca.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu nezakonito.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 75/14), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na potrebe poslodavca, odnosno ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju, pobijanim rešenjem tužiocu je otkazan ugovor o radu, zbog prestanka potrebe za obavljanjem njegovog posla u skladu sa Odlukom direktora o utvrđivanju viška zaposlenih kod tuženog broj 194/18 od 21.08.2018. godine.

Zakon o radu ne sadrži kriterijume kojih je poslodavac dužan da se pridržava pri određivanju na koje će se zaposlene odnositi prestanak potrebe za radom, već propisuje postupak koji se u tom slučaju primenjuje i određuje prava koja je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenima za čijim je radom prestala potreba. Saglasno navedenom, Zakon razlikuje dve situacije: jednu, kada zbog nastalih promena dođe do ukidanja određenih službi ili radnih mesta i prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla; drugu, kada dođe do smanjenja obima posla i time do smanjenog broja izvršilaca na određenim poslovima. U slučaju ukidanja radnog mesta, osnovni uslov za otkaz ugovora o radu zaposlenom višku je da poslodavac nema mogućnosti da ga rasporedi na druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, a u slučaju da dođe do smanjenog broja izvršilaca na određenom poslu, potrebno je da se izvrši izbor zaposlenih koji su višak i za čijim radom prestaje potreba. Tuženi je, i u situaciji kada nije u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih, prilikom donošenja odluke o otkazu ugovora o radu tužiocu, zbog smanjenja obima posla usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, bio u obavezi da u obrazloženju rešenja navede, zbog čega je tužilac proglašen viškom, odnosno koji su kriterijumi bili primenjivani pri odlučivanju ko će od više zaposlenih na radnom mestu ... biti proglašen tehnološkim viškom, a tuženi nije tako postupio. Sud ne ceni opravdanost i celishodnost organizacionih, tehnoloških i ekonomskih mera poslodavca niti njegovu odluku o potrebnom broju radnika na nekom radnom mestu. Međutim, da bi pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca iz ovog razloga bilo zakonito, moralo je da sadrži jasno obrazloženje razloga zbog kojih je upravo tužiocu otkazan ugovor o radu. Tužilac je, u tom smislu, s obzirom da se radi o smanjenju broja zaposlenih, morao da bude izložen konkurenciji sa zaposlenim na istim poslovima što podrazumeva obrazloženu ocenu rezultata rada za svakog zaposlenog sa opisom svakog od elemenata kriterijuma po predviđenoj proceduri. Tek u situaciji kada bi, primenom kriterijuma, tužilac mogao da bude oglašen viškom zaposlenih, a tuženi ne bi bio u mogućnosti da ga rasporedi na druge odgovarajuće poslove prema njegovij stručnoj spremi i radnoj sposobnosti, tuženi je imao mogućnost da donese rešenje o otkazu ugovora o radu. Drugačije postupanje, odnosno otkaz ugovora o radu bez navođenja kriterijuma koji su primenjeni i na osnovu kojih je utvrđeno ko od više zaposlenih predstavlja višak i bez navođenja razloga o nemogućnosti poslodavca da tužioca rasporedi na druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, rešenje o otkazu ugovora o radu čini nezakonitim, kako su pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Suprotno navodima revizije, pravilna je odluka nižestepenih sudova o osnovanosti zahtev tužioca za poništaj otkaza ugovora o radu, pa se neosnovano u reviziji ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.

Kako je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu, to je pravilno usvojen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.

Kako se navodima revizije ne utiče na drugačiju odluku, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković