Presudom Osnovnog suda u Ubu Prr 44/22 od 18.10.2022. godine, stavom prvim izreke, tužena je obavezana da tužilji isplati zakonsku zateznu kamatu od iznos od 743.077,20 dinara od 23.12.2021. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 42.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž rr 43/23 od 22.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o revizijama odluči kao o izuzetno dozvoljenim primenom člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse o objektivnoj odgovornosti Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku zaposlenima u preduzećima sa većinskim udelom društvenog, odnosno državnog kapitala.

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da su revizije tužene osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena u Zemljoradničkoj zadruzi „Kolubara“, Lazarevac, nad kojom je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 1408/02 od 07.11.2002. godine otvoren je postupak stečaja koji još uvek nije okončan. Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 1408/02 od 29.03.2004. godine, tužilji je utvrđeno potraživanje prema stečajnom dužniku ZZ „Kolubara“, Lazarevac po osnovu garantovane zarade sa doprinosima za 23 meseca i 6 dana, i to po obračunu na dan isplate, a osporeno je njeno potraživanje u prijavljenom iznosu od 130.100,00 dinara. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 932/2020 od 22.12.2020. godine (pravnosnažno 06.01.2021. godine) usvojen je tužiljin prigovor, utvrđeno da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 60/10 i naloženo stečajnim organima u tom postupku da u roku od 4 meseca od dana prijema tog rešenja preduzmu neophodne mere i radnje u cilju utvrđenja imovine stečajnog dužnika i unovčenja nesporne imovine stečajnog dužnika, dok iz obrazloženja proizilazi da imovina stečajnog dužnika nije ni delimično unovčena, da stečajnim poveriocima nisu vršene isplate na ime namirenja njihovih utvrđenih potraživanja, da stečaj još nije okončan, niti je tužilji isplaćen bilo koji deo utvrđenog potraživanja.

Među strankama je bilo nesporno da je ZZ „Kolubara“, Lazarevac u momentu otvaranja stečajnog postupka imala većinski društveni kapital. Tužilja je uz tužbu podnela nalaz sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, koja je izvršila obračun tužiljinog potraživanja priznatog u stečajnom postupku u visini minimalne zarade za 23 meseca i 6 dana po podacima o minimalnoj ceni rada i minimalnoj zaradi važećim za 2021. godinu, iz koga proizlazi da je ukupan iznos neto zarade u visini minimalne zarade za 23 meseca i 6 dana 743.077,20 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su o pravu tužilje na naknadu materijalne štete, prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili primenom člana 58. Ustava Republike Srbije, članova 1, 2, 3, 23, 30. i 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i članova 172, 185, 186, 277 i 324. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, zaključivši da je tužilja pretrpela imovinsku štetu za koju je objektivno odgovorna Republika Srbija i tuženu obavezali da tužilji naknadi štetu u iznosu utvrđenom iz nalaza sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe pa do isplate. Ocenili su da je među strankama bilo nesporno da je ZZ „Kolubara“ Lazarevac, u momentu otvaranja stečajnog postupka imala većinski društveni kapital, te da je tužilja dokazala postojanje uzročno posledične veze između štetne radnje i nastale štete, jer zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku svoje potraživanje ostvarene zarade neće naplatiti, s obzirom da u stečajnoj masi nema novčanih sredstava da se isplate sva priznata potraživanja.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužena odgovara za štetu kada tužilja, bivši zaposleni kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatila svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da joj je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilja je stekla pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja priznatog u stečajnom postupku u visini glavnog duga.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete, u delu odluke o visini potraživanja, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 1408/02 od 07.11.2002. godine otvoren je postupak stečaja koji još uvek nije okončan. Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 1408/02 od 29.03.2004. godine, tužilji je utvrđeno potraživanje prema stečajnom dužniku ZZ „Kolubara“ Lazarevac, po osnovu garantovane zarade sa doprinosima za 23 meseca i 6 dana i to po obračunu na dan isplate, a osporeno je njeno potraživanje u prijavljenom iznosu od 130.100,00 dinara. Iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke, proizilazi da je obračun tužiljinog potraživanja priznatog u stečajnom postupku, izvršen u visini minimalne zarade za 23 meseca i 6 dana po podacima o minimalnoj ceni rada i minimalnoj zaradi važećim za 2021. godinu, u ukupnom iznosu od 743.077,20 dinara. Takav obračun zasnovan je na primeni odredbe članova 111. i 112. Zakona o radu (Službeni glasnik RS br. 75/2014) i Odluke o visini minimalne cene rada za period januar-decembar 2021 godine (Službeni glasnik RS br. 65/2019).

Međutim, u konkretnom slučaju, za sada se ne može prihvatiti izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova, budući da je visinu potraživanja u stečajnom postupku morao utvrditi stečajni sud, odnosno stečajni upravnik, kako se to osnovano ukazuje u navodima revizije tužene. Naime, donetim rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 1408/02 od 29.03.2004. godine, tužilji je priznato potraživanje prema stečajnom dužniku čija je visina utvrđena na odrediv način i to u visini garantovane zarade sa doprinosima (za 23 meseca i 6 dana) po obračunu na dan isplate, dakle bez sadržaja u pogledu naloga da se obračun vrši prema propisima važećim u vreme isplate predmetnog novčanog potraživanja. S tim u vezi, određenjem da se predmetno potraživanje zasniva na isplati garantovane neto zarade sa doprinosima, nižestepeni sudovi nisu imali u vidu da je u periodu primene Zakonom o radnim odnosima („Službeni glasnik RS“ br. 55/96), u odredbama članova 65, 66. i 67. tog zakona, propisano pravo na isplatu garantovane neto zarade u visini koju utvrđuje Vlada Republike Srbije. Izmenama i dopunama Zakonom o radnim odnosima („Službeni glasnik RS“ br. 28/2001) koji je stupio na snagu juna 2001. godine, noveliranom odredbom člana 65. propisano je pravo na minimalnu zaradu u iznosu od 35% od prosečne zarade u privredi Republike, prema poslednje objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“ br. 70/01 i 73/01) koji je na snazi od 21.12.2001. godine, minimalnu zaradu utvrđuju sporazumno Vlada Republike Srbije i reprezentativni sindikat i reprezentativno udruženje poslodavaca, organizovani za teritoriju Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

Zato će prvostepeni sud u ponovnom postupku zatražiti od Privrednog suda u Beogradu, odnosno od stečajnog upravnika da izvrši obračun priznatog potraživanja u stečajnom postupku, sa izjašnjenjem na koji period se odnosi utvrđeno potraživenje po osnovu garantovane zarade sa doprinosima za 23 meseca i 6 dana i o tome sačiniti izveštaj. Kada utvrdi sve činjenice koje su bitne za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari, prvostepeni sud će imajući u vidu iznete primedbe iz ovog rešenja, ponovo odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva tužilje i za svoju odluku dati pravilne materijalnopravne razloge.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od ishoda spora, u smislu odredbe člana 163.stav 4. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković