.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20637/2024
22.01.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Stojan Takić iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi zauzeća i naknade za faktičku eksproprijaciju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 219/24 od 05.06.2024. godine, na sednici održanoj 22.01.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 219/24 od 05.06.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 219/24 od 05.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pirotu P 621/23 od 06.03.2024. godine stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu na osnovu naknade za faktički eksproprisanu nepokretnost opisanu u ovom stavu izreke, a srazmerno suvlasničkom udelu tužioca od 20/42 u površini od 84 m2, isplati iznos od 49.162,00 sa zakonskom zateznom kamatom od 06.03.2024. godine do isplate. Stavom drugim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Pirotu Gž 219/24 od 05.06.2024. godine, potvrđena je prvostepena presuda, a žalba tužioca odbijena kao neosnovana.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijanim pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca za isplatu iznosa na ime naknade za faktičku eksproprijaciju, tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev neosnovan, jer on nije dokazao da ga je tužena deposedirala. O ovom pravu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Na osnovu iznetog je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je nedozvoljena.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu radi isplate tužilac je podneo 07.08.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 49.162,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
