Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Damir Perić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1898/23 od 06.07.2023. godine, u sednici održanoj 10.09.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1898/23 od 06.07.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

USVAJA SE revizija tuženog, UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1898/23 od 06.07.2023. godine i presuda presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 7402/22 od 15.05.2023. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 7402/22 od 15.05.2023. godine, u stavu prvom i drugom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati novčani iznos od 2.083.994,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.05.2023. godine do isplate. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tužilac nosilac javne svojine na eksproprisanim nepokretnostima – katastarskoj parceli broj .., površine 164 m2 i katastarskoj parceli broj .., površine 56 m2, obe parcele upisane u list nepokretnosti broj .. KO Veternik, i obavezan je tuženi da u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude o svom trošku izvrši pred nadležnim RGZ SKN Novi Sad 1 upis prava svog vlasništva – javne svojine na navedenim nepokretnostima, a što je tužilac dužan priznati i trpeti. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom isplati na ime troškova pribavljanja pismene dokumentacije iznos od 11.155,00 dinara, kao i da mu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 278.462,97 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1898/23 od 06.07.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je odbijena i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 7402/22 od 15.05.2023. godine, potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o njoj odluči kao izuzetno dozvoljenoj.

Tužilac je odgovorio na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao razloge posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku i po odredbi stava 2. istog člana odlučio da dozvoli posebnu reviziju, radi ujednačavanja sudske prakse.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u katastru nepokretnosti RGZ upisan kao vlasnik parcele broj .., njiva 3. klase površine 164 m2 i parcele broj .., njiva 3. klase površine 56 m2. Obe parcele upisane su u listu nepokretnosti broj .. KO Veternik kao zemljište u građevinskom području. Tužilac je navedene parcele stekao 2016. godine po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. U toku iste godine tužilac je saznao da su navedene parcele prema planu detaljne regulacije predviđene za izgradnju ulica, zbog čega se pisanim putem obratio Gradskoj upravi radi dobijanja naknade, ali je tada dobio odgovor da on nije u planu za isplatu naknade. Tužilac je iste godine odlučio da proda obe parcele, zbog čega se obratio Agenciji za prodaju nepokretnosti „021“, i tom prilikom se javilo nekoliko potencijalnih kupaca, ali kada su videli da se na istima ne može graditi, oni su odustajali od kupovine. Parcele broj .. i .. KO Veternik su planom generalne regulacije naseljenog mesta Veternik („Službeni list Grada Novog Sada“ broj 27/15 ... 32/22) prvi put planirane za površinu javne namene delova regulacija ulica. Tužilac je u toku jula meseca 2022. godine otišao da obiđe svoje parcele i tada je video da je na površini parcele .. posut tucanik i tom prilikom je od radnika koji su radili na gradilištu koje se nalazilo pored navedene parcele dobio informaciju da se tu pravi put po nalogu Mesne Zajednice Veternik. Parcela je prema faktičkom stanju privedena planskoj nameni i saobraćajno je opremljena. Parcela broj .. predstavlja zaparloženo zemljište i prema faktičkom stanju nije privedena planiranoj nameni. Tužilac na parceli .. KO Veternik ne može ni da sadi ni da gradi, niti istu može da proda.

Tržišna cena parcele .. iznosi 1.553.522,80 dinara, a tržišna vrednost parcele .. iznosi 530.471,20 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev nalazeći da je tužilac formalno titular prava svojine na predmetnim parcelama i kao vlasnik je upisan u javnim knjigama, međutim, on to svoje pravo na može da koristi u punom obimu u smislu člana 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Parcele su tržišno nekonkurentne jer ne postoji interes kupaca da kupuju zemljište koje je predviđeno za javne namene, niti je ekonomski opravdano da se bilo šta radi na predmetnim parcelama, pošto tuženi može da uzurpira imovinu tužioca sa pozivom na donete planske akte. Ograničenje prava svojine je posledica nečinjenja nadležnih organa tuženog u realizaciji donetih planskih akata u vremenskom periodu od gotovo 10 godina i mešanje javne vlasti u pravo tužioca na mirno uživanje imovine, što je suprotno članu 1. Protokola 1. uz Evropsku Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čime je narušena pravična ravnoteža između opšteg interesa i zaštite prava na mirno uživanje imovine, pošto tužilac usled izostanka bilo kakve naknade, nesigurnosti svog položaja, nepostojanja delotvornih pravnih sredstava trpi prekomerni teret.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Prema članu 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže, u granicama određenim zakonom. Vlasnik ostvaruje pravo svojine u skladu sa prirodom i namerom stvari (član 4. stav 1.).

U članu 58. Ustava Republike Srbije, jemči se mirno uživanje imovine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine.

Prema članu 1. Protokola 1. uz Evropsku Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza i drugih dažbina ili kazni.

U konkretnom slučaju tužilac nije lišen svoje imovine i ovlašćenja koja čine sadržinu prava svojine, jer donetim planskim aktom nije sprečen da predmetne parcele drži, koristi i njima raspolaže u granicama određenim zakonom, u skladu sa prirodom i namerom stvari.

Postojanje planskog akta kojim je predviđeno da će na tužiočevom zemljištu biti objekti javne namene - javna saobraćajna površina - ulica je tek uslov da se utvrdi javni interes za eksproprijaciju, a usvajanje planskog akta ne znači da će nužno i doći do njegove realizcije. Pravo države i jedinice lokalne samouprave da planskim aktima vrše urbanističko planiranje, naročito u većim gradovima, nije upitno sa stanovišta zakona i vrši se u opštem interesu. Međutim, sa stanovišta odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola 1. uz Evropsku

Konvenciju kao i u svetlu stavova izraženih u presudama Evropskog suda za ljudska prava nesprovođenje planskih akata u dugom vremenskom periodu može povrediti pravo vlasnika i imovine obuhvaćene planskim aktom na mirno uživanje i bez oduzimanja. Povreda prava na mirno uživanje imovine u takvoj situaciji proizlazi iz smanjene mogućnosti raspolaganja imovinom u dugogodišnjem vremenskom periodu što ima za posledicu nesigurnost vlasnika u pogledu toga šta će biti sa njegovom imovinom, te trpi prekomeran teret usled izostanka bilo kakve naknade i nepostojanja delotvornog pravnog sredstva.

Sledom izloženog, po oceni Vrhovnog suda tužiocu se ne može dosuditi naknada u visini tržišne vrednosti njegove nepokretnosti, jer takva naknada se dosuđuje vlansiku koji je lišen svoje imovine, što ovde nije slučaj, s ozbirom da planski akti nisu sprovedeni i zemljište nije faktički privedeno planskoj nameni u celosti bez sprovođenja odgovarajućeg upravnog postupka. Planski akt koji nije faktički sproveden ne može biti ni osnov za sticanje prava svojine tuženog. U ovom slučaju tužilac koji je predmetnu parcelu stekao ugovorom o doživotnom izdržavanju u toku 2016. godine, tvrdi da je oglašavo prodaju parcela, ali da su kupci odustajali od kupovine po saznanju za planiranu nameru predmetnih parcela. Tužiocu, kao vlasniku u takvoj situaciji povređeno je pravo na mirno uživanje imovine i za to mu pripada pravo na naknadu, a u kom obimu i visini procenjuje se u zavisnosti od okolnosti slučaja, a naročito imajući u vidu namenu stvari, način na koji je zemljište korišćeno do donošenja planskog akta, a na koji način nakon donošenja planskih akata i u kojoj meri je takav način korišćenja uskraćen ili ograničen. Ove činjenice, kao i visinu naknade zbog eventualnog ograničenja prava svojine na mirno uživanje imovine dokazuje tužilac u skadu sa pravilom iz člana 231. stav 1. ZPP.

U odnosu na katastarsku parcelu broj .. k.o. Veternik nižestepeni sudovi su zaključili da je ona u celosti privedena planiranoj nameni i saobraćajno je opremljena, iako to kako revizija osnovano ukazuje ne proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja. Stoga, su propustili nižestepeni sudovi, radi pravilne primene materijalnog prava da utvrde u kom delu je faktički privedena ova parcela planiranoj nameni i u čemu se ogleda njena saobraćajna opremljenost.

U postupku je izostalo utvrđenje navedenih činjenica, zbog čega je Vrhovni sud ukinuo nižestepene odluke i odluku o troškovima postupka i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković