Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca JKP Gradska toplana Niš, čiji je punomoćnik Snežana Stanković Conić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Jovanović, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 7024/2021 od 09.09.2022. godine, u sednici održanoj 15.05.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 7024/2021 od 09.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDA SE presuda Višeg suda u Nišu Gž 7024/2021 od 09.09.2022. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 5168/20 od 20.07.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime glavnog duga za objekat u Nišu u ul. ... br. .., lok. .., koji se vodi pod šifrom ... za period od 01/2008 do 08/2016, isplati ukupan iznos od 129.438,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.11.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 23.540,17 dinara.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 7024/2021 od 09.09.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime glavnog duga za objekat u Nišu u ul. ... br. .., lok. .., koji se vodi pod šifrom ... za period od 01/2008 do 08/2016 isplati ukupan iznos od 129.438,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.11.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 42.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 55.167,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18,18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je dana 04.11.2016. godine u svojstvu izvršnog poverioca protiv tuženog kao izvršnog dužnika podneo predlog za izvršenje na osnovu izvoda otvorenih stavki radi naplate novčanog potraživanja na osnovu pruženih komunalnih usluga za objekat u Nišu ul. ... broj .., lokal 1, pod šifrom ... u ukupnom iznosu od 129.438,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Predloženo izvršenje je određeno rešenjem javnog izvršitelja I IVK 762/2016 od 09.11.20116. godine. Po prigovoru izvršnog dužnika navedeno rešenje je stavljeno van snage u delu u kome su određeni predmet i sredstvo izvršenja, a postupak je nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Tuženi je u toku postupka istakao prigovor zastarelosti potraživanja. Iz izvoda otvorenih stavki je utvrđeno da se potraživanje tužioca odnosi na objekat u Nišu ul. ... broj .., lokal 1, i to za period od 01/08 do 01/16 u ukupnom iznosu od 129.438,95 dinara, koje potraživanje obuhvata isporuku toplotne energije i stavki IN DIN i OD UGI koja se odnosi na investiciono održavanje unutrašnjih grejnih instalacija i na redovno održavanje grejnih instalacija.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu isplati 129.438,95 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, nalazeći da je shodno članu 371. Zakona o obligacionim odnosima prigovor zastarelosti potraživanja neosnovan jer se predmetni dug odnosi na isporučenu toplotnu energiju za lokal – poslovni prostor, a ne na potrebe domaćinstva, zbog čega nema mesta primeni odredbe člana 378.ZOO.

Drugostepeni sud je, zbog pogrešne primene člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, na zastarelost spornog potraživanja primenjuje se član 372. Zakona o obligacionim odnosima kojim je propisan trogodišnji rok zastarelosti za povremena potraživanja, kakva su naknada za investiciono održavanje instalacije centralnog grejanja i naknada za održavanje unutrašnjih grejnih instalacija, tako da su zastarela sva potraživanja do 04.11.2013. godine, a tužilac nije pružio dokaze o visini potraživanja koje nije zastarelo jer je tražena isplata ukupnog iznosa dugovanja tuženog za ceo utuženi period.

Po oceni Vrhovnog suda stanovište drugostepenog suda zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, a na šta se osnovano ukazuje i u reviziji tužioca.

Odredbom člana 371. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da potraživanja zastarevaju za deset godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti.

Odredbom člana 378. stav 1. tačka 1. ZOO propisano je da zastarevaju za jednu godinu potraživanje naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva.

Prema stanju su spisima, tužilac u postupku traži isplatu potraživanja na osnovu pruženih komunalnih usluga za lokal – poslovni objekat za period od avgusta 2008. godine do januara 2016. godine u ukupnom iznosu od 129.438,95 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Prema izvodu otvorenih stavki, u ovom sporu je pored naknade za isporučenu toplotnu energiju za poslovni prostor, tražena i naknada po ugovoru o investicionom održavanju instalacije centralnog grejanja, odnosno naknada za održavanje unutrašnje grejne instalacije, koje po oceni drugostepenog suda predstavlja povremeno potraživanje.

Međutim, ovakav zaključak drugostepenog suda se za sada ne može prihvatiti.

Naknada za isporučenu toplotnu energiju za poslovni prostor po svojoj pravnoj prirodi predstavlja potraživanje koje se povremeno obračunava za svaki mesec i plaća saglasno opštim uslovima, odnosno ugovoru koji čini osnov plaćanja je potraživanje koje se povremeno ispunjava (povremeno obračunato potraživanje) za koje ne važi rok zastarelosti iz člana 372. Zakona o obligacionim odnosima koji je primenio drugostepeni sud. Pored toga, obaveza tuženog je deljiva novčana obaveza i sve naknade koje tužilac traži (za isporučenu toplotnu energiju i održavanje instalacija centralnog grejanja) posebno su iskazane za svaki mesec spornog perioda pa se na njihovu zastarelost, ako se i prihvati stav o različitoj pravnoj prirodi traženih naknada, može odlučivati odvojeno. Rok zastarelosti od 1 godine iz člana 378. ZOO primenjuje u slučaju kada pružalac usluga potražuje naknadu za isporučenu električnu energiju i toplotnu energiju, plin, vodu, higijeničarske usluge i za održavanje čistoće kada je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva, koja nije plaćena. U konkretnom slučaju se radi o direktnom potraživanju pružaoca komunalnih usluga za koje tuženi nije plaćao troškove za poslovni prostor, pa se ne primenjuje jednogodišnji rok, već navedeni duži rok zastarelosti, jer su usluge pružene za korišćenje poslovnog prostora, a ne za potrebe domaćinstva.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, utvrditi kada su dospevala pojedinačna potraživanja koja su obuhvaćena tužbenim zahtevom, pa će imajući u vidu njihovu pravnu prirodu pravilnom primenom materijalnog prava oceniti istaknuti prigovor zastarelosti i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga, primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke. Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer ista zavisi od konačnog ishoda spora.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković