Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3832/24 od 10.10.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 397/23 od 18.04.2024. godine u stavu trećem izreke i odbijen tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da tužilji isplati iznos od 375.923,71 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 13.10.2023. godine pa do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje sadržano u stavu četvrtom izreke presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 397/23 od 18.04.2024. godine i odbijen zahtev tužilje da se obaveže tužena da tužilji naknadi troškove postupka od 49.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana kad su se stekli uslovi za izvršnost presude do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude i obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 244.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana kad se steknu uslovi za izvršnost presude do konačne isplate, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede postupka.

Tužena je dostavila odgovor na reviziju, sa predlogom da se revizija odbije kao neosnovana.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredbi Zakona o parničnom postupku iz člana 374. stav 1. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod kompanije „Internacional CG“ DP Beograd i „General Eksport“ DP Beograd. Agencija za privatizaciju donela je dana 09.08.2007. godine odluku o restrukturiranju za kompaniju „Internacional CG“ a.d. Beograd i „General Eksport“ a.d. Beograd dana 26.12.2007. godine i rešenja kojima se prihvataju programi restrukturiranja, koji je sastavni deo socijalnog programa. Poglavljem 8. tačka 3. Programa restrukturiranja kompanija „Internacional CG“ a.d. Beograd i Poglavlja 9. tačka 3. Programa restrukturiranja „General Eksport“ a.d. Beograd, utvrđena je isplata novčane naknade u iznosu od 200 evra za svaku godinu radnog staža koju je zaposleni-bivši zaposleni kao državljanin RS ostvario kod ovih kompanija zaključno sa 31.12.2007. godine, a najviše do iznosa od 20.660,60 evra uz saglanost za isplatu od strane Ministarstva finansija. Programom restrukturiranja donet je u skladu sa Zakonom o privatizaciji i ima snagu izvršne isprave i smatra se ugovorom kojim se utvrđuje visina i način izmirenja potraživanja poverilaca koji su u njemu utvrđeni. Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije je pravni sledbenik Agencije za privatizaciju, shodno Odluci Vlade Republike Srbije od 23.01.2016. godine iz člana 31. Zakona o izmenama i dopuna Zakona o privatizaciji. Tim propisom je predviđeno da poslove koje je obavljala Agencija za privatizaciju, koja je u funkciji zastupanja u postupcima pred sudovima, arbitražom, organima uprave i drugim nadležnim organima u kojima je Agencija za privatizaciju imala položaj stranke ili umešača, a koji su pokrenuti od 21.02.2016. godine, preuzima Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije koju će osnovati Vlada u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona.

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 298/20 od 24.02.2022. godine, ispravljene rešenjem istog suda P1 298/20 od 15.03.2022. godine, stavom drugim izreke, obavezana je tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije kao pravni sledbenik Agencije za privatizaciju, da kao solidarno odgovorna sa kompanijama „Internacional CG“ DP Beograd u stečaju i „General Eksport“ DP Beograd u stečaju tužilji isplati iznos od 3.201,6 evra sa kamatom. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva tužilje kojim je tražila da se obaveže i tužena Republika Srbija da solidarno sa tuženom Agencijom isplati traženi iznos.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1334/22 od 19.05.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene Agencije i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 298/20 od 24.02.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 298/20 od 15.03.2022. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3739/22 od 01.02.2023. godine, usvojena je revizija tužilje i ukinute su presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1334/22 od 19.05.2022. godine i presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 298/20 od 24.02.2022. godine, u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu tužilje u odnosu na tuženu Republiku Srbiju, pa je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Tužilja je u međuvremenu pokrenula izvršni postupak, pa je rešenjem Privrednog suda u Beogradu P1 Ii 23947/23 od 19.03.2023. godine u odnosu na tuženu Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije, sprovedeno izvršenje i tužilja je naplatila glavni dug sa kamatom u iznosu od ukupno 728.874,80 dinara na dan 12.10.2023. godine. Tužilja nije naplatila preostali iznos potraživanja od 375.923,71 dinar.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje u odnosu na tuženu Republiku Srbiju, zaključio je da je Agencija postupala nezakonito jer nije isplatila iznos koji je tužilji priznat. Agencija je blagovremeno obavestila nadležno Ministarstvo za finansije da su se stekli uslovi za isplatu potraživanja tužilje i tražila saglasnost za tu transakciju, ali da tu traženu saglasnost nije dobila, jer je dopisom Ministarstva finansija i privrede obaveštena dana 22.11.2022. godine da se daje saglasnost za nastavak oročavanja novčanih sredstava ostvarenih u postupku restrukturiranja po osnovu prodaje delova imovine subjekta privatizacije, te da deo ostvarenih novčanih sredstava po tom osnovu može plasirati u kupovinu državnih hartija od vrednosti i za to otvoriti poseban namenski račun. Takvo ponašanje Agencije imalo za direktnu posledicu onemogućavanje realizacije potraživanja tužilje. Ponašanje Ministarstva za finansije kao državnog organa je doprinelo neizmirenju potraživanja tužilje. Agencija je postupala nezakonito, pa je stoga Republika Srbija kao osnivač Agencije shodno članu 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima odgovorna za nastalu štetu zbog nenamirenja potraživanja tužilje.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Zaključio je da tužena Republika Srbija u ovom sporu nije pasivno legitimisana. Ovo iz razloga jer u odnosu na tuženu Republiku Srbiju nije ostvarena materijalno-pravna pretpostavka odgovornosti, koja pretpostavlja postojanje materijalno-pravnog odnosa tužilje i tužene Republike Srbije tužilja nije dokazala da šteta koju trpi je u uzročno-posledičnoj vezi sa radnjom ili propuštanjem organa tužene Republike Srbije, te se stoga u ovom slučaju ne može primeniti odredba člana 154. stav 1. i člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Preinačio je prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda je zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, Vlada Republike Srbije usvojila je socijalni program vezano za restukturiranje kompanija „Internacional CG“ DP Beograd i „General Eksport“ DP Beograd kojom je odlučeno da, zaposleni shodno Programu restrukturiranja, a koji je sastavni deo socijalnog programa, imaju pravo na novčanu naknadu u visini od 200 evra za svaku godinu radnog staža koji je zaposleni – bivši zaposleni kao državljanin RS je ostvario kod ovih kompanija zaključno sa 31.12.2007. godine, a najviše do iznosa od 20.660,60 evra. Program restrukturiranja donet je u skladu sa Zakonom o privatizaciji i ima snagu izvršne isprave. Tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije je pravni sledbenik Agencije za privatizaciju u postupcima pred sudovima. Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 298/20 od 24.02.2022. godine, obavezana je tužena Agencija da isplati tužilji 3.201,06 evra sa kamatom. U izvršnom postupku tužilja je naplatila ukupno iznos od 728.874,80 dinara. Preostali iznos od 375.923,71 dinar sa pripadajućom kamatom tužilja nije naplatila. Razlog nenaplate tog iznosa ogleda se u činjenici da Ministarstvo za finansije, nije dalo saglasnost Agenciji za privatizaciju za isplatu priznatih iznosa, već je ovlastila Agenciju da od ostvarenih novčanih sredstava po osnovu restrukturiranja deo plasira u kupovinu državnih hartija od vrednosti i da za to otvori poseban namenski račun. Takvo ponašanje i Ministarstva finansija i Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije imalo je za posledicu da je tužilja pretrpela štetu. I Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije i Ministarstvo finansija su državni organi. Njihov osnivač je Republika Srbija i ista odgovara za njihov nepravilan rad. Ta odgovornost zasniva se na odredbi člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije kojim je propisano da za štetu koju pretrpe građani zbog nepravilnog i nezakonitog rada državnog organa odgovara Republika Srbija, a ta odgovornost zasniva se na odredbi člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga je pogrešan zaključak drugostepenog suda da na strani tužene Republike Srbije postoji nedostatak pasivne legitimacije u pogledu obaveze da tužilji isplati potraživani novčani iznos.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužilja je uspela u revizijskom postupku, pa joj shodno članu 154, 155. i 165. ZPP pripadaju troškovi i to: na ime stručnog sastav revizije iznos od 27.000,00 dinara, a prema važećoj AT, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke. Ostali troškovi (za sudske takse) tužilji nisu priznati jer isti nisu opredeljeni.

Tuženoj nisu priznati troškovi za stručni sastav odgovora na reviziju, jer odgovor na reviziju po zakonu nije obavezan.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković