Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 232/25 od 19.03.2025. godine, stavom prvim izreke, žalbe parničnih stranaka su odbijene, a presuda Višeg suda u Novom Sadu P 292/23 od 14.12.2024. godine, ispravljena rešenjem Višeg suda u Novom Sadu P 292/23 od 10.02.2025. godine, potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, parnične stranke su izjavile revizije i to: tužilac pobijajući drugostepenu presudu u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu tužbenog zahteva, zbog pogrešne primene materijalnog prava, a tuženi pobijajući drugostepenu presudu u potvrđujućem delu usvajajućeg dela prvostepene presude, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u delu kojim je potvrđena odbijajući deo prvostepene presude primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, kat. parcela .../... površine 513m² je po vrsti gradsko građevinsko zemljište – njiva četvrte klase. Kat. parc. .../... ima površinu 1314m² i nalazi se u potesu ... i po vrsti je zemljište u građevinskom području ali je po kulturi njiva četvrte klase. Prema Planu detaljne regulacije Karagača u Petrovaradinu kat. parc. .../... je planirana za površinu javne namene – deo regulacije saobraćajnice. Međutim, faktički na licu mesta ista nije izuzeta iz poseda tužioca. Kat. parc. .../... KO ... je po Planu generalne regulacije u građevinskom području a namena zemljišta je opredeljena kao javna površina – regulacija novoplanirane ulice. Faktički na licu mesta naznačena parcela je pretvorena u ulicu, delimično asfaltirana a delimično je pod makadamom i koristi je neodređeni broj lica. U toku postupka obavljeno je veštačenje od strane veštaka građevinske struke, pa je utvrđeno da je vrednost kat. parc. .../... u visini od 2.072.498,22 dinara, tj. 9.377,82 dinara po m². Kat. parc .../... je obrasla travom i kao takva se ne koristi za javni saobraćaj.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, polazeći od odredbe člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije, Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca vezano za kat. parcelu .../... osnovan. Ista je faktički izuzeta iz korišćenja tužioca, pretvorena je u javnu površinu deo asfaltiran urađena je delimična infrastruktura, deo je pod makadamom i koristi je neodređeni broj lica. Praktično radi se o faktičkoj eskproprijaciji pa tužilac ima pravo na naknadu tržišne vrednosti izuzete parcela pa je tužbeni zahtev usvojio i obavezao tuženog na isplatu protivvrednosti iste pri čemu je usvojio i deo zahteva koji se odnosi na utvrđenje da je sada tuženi vlasnik te parcele. U odnosu na katastarsku parcelu .../... KO ... iako je Planom generalne regulacije ta parcela predviđena za izgradnju ulice nije razrađen detaljan plan pa nije moguće ni sprovesti realizaciju, a osim toga naznačena parcela nije izuzeta iz državine tužioca pa je tužbeni zahtev u odnosu na tu parcelu sud odbio.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravno stanovište i argumentaciju prvostepenog suda.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je odbio tužbeni zahtev tužioca za isplatu naknade za kat. parc. .../... KO ... i da se utvrdi da je tuženi vlasnik te parcele. Ovo iz razloga što je od strane nižestepenih sudova pravilno zaključeno da u ovom slučaju ne može doći do primene člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola 1 donetog uz Evropsku povelju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Tužilac nije deposediran u odnosu na tu parcelu, ista se i dalje može koristiti prema onoj nameni u kojoj je i ranije korišćena, bez obzira što je ista generalnim pravom predviđena za izgradnju ulice. Dok ne bude tužilac lišen državine naznačene parcele ne može se smatrati da je došlo do ograničenja njegovih prava u onom obimu koji bi opravdavali dosuđivanje naknade za tu parcelu.

Navodima revizije tužioca ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke u tom delu. Nisu od značaja navodi da mora postojati zelena površina u odnosu na planiranu ulicu jer te činjenice šta treba da bude planirano uz ulicu mogu biti cenjene samo u slučaju kada dođe do oduzimanja te parcele od tužioca i privođenja nameni.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije tuženog na osnovu člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana.

Predmet pravne zaštite u ovoj pravnoj stvari je isplata naknade za oduzeto zemljište (faktička eksproprijacija). O zahtevu je odlučeno u smislu ranije donetih odluka od strane Vrhovnog suda pa odluka u ovom delu ne odstupa od pravnog shvatanja Vrhovnog kasacionog suda, pa nije potrebno ujednačavanje sudske prakse. Ne postoji potreba ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana niti potrebe za novim tumačenjem prava. Stoga je odlučeno kao u stavu drugom izreke primenom člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3. ZPP).

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je ds revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 15.05.2023. godine, a vrednost predmeta spora koji tuženi revizijom pobija je 2.072.498,22 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to proizlazi da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković