Istom presudom, na osnovu člana 91. i 92. K oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela od okrivljenog AA, okr.VV, okr. BB, okr. GG i okr. DD, te su okrivljeni obavezani da solidarno plate novčani iznos od 3.014.841,60 dinara, koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi, u korist budžeta RS, dok je na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećeno preduzeće „Kompanija Kondvik“ DOO iz Vršca upućeno da imovinskopravni zahtev u celini može ostavariti u parničnom postupku ili na osnovu člana 93. KZ može namirenje tražiti iz oduzete imovinske koristi, ako pokrene parnicu u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti odluke kojom je upućeno na parnicu, uz upozorenja data u izreci presude.

Pored toga, istom presudom okrivljeni AA, okr.VV, okr. BB, okr. GG i okr. DD obavezani su da plate sudu na ime paušala iznosu od po 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da snose ostale troškove krivičnog postupka, koje će platiti Višem sudu u Šapcu i VJT u Šapcu, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 214/25 od 28.05.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe VJT u Šapcu i branilaca okrivljenih AA i VV i zajedničkog branioca okrivljenih BB, GG i DD, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog BB, advokat Jovica Kovačević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo ili da shodno odredbi člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepene presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo.

S tim u vezi branilac ističe da iz činjeničnog opisa datog u izreci prvostepene presude ne proizlazi da su okrivljeni BB, odnosno njegovo privredno društvo, bili u bilo kakvom poslovnom odnosu sa oštećenom „Kompanijom Kondivik“doo, te radnje koje su opisane ne mogu predstavljati radnju izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica, odnosno radnje opisane u izreci ne ukazuju na iskorišćavanje položaja.

Vrhovni sud izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 234. stav 1. Krivičnog zakonika („Sl.glasnik RS“ br.121/12) propisano je da će se odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine, a u stavu 3. istog člana, da će se, ako iznos pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Odgovornim licem u pravnom licu, u smislu odredbe člana 112. tačka 5) KZ, smatra se lice koje na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši određene poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica, kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni AA, okr.VV, okr. GG, okr. DD i okr. BB su oglašeni krivim da su „u periodu od novembra meseca 2012. godine do 15.04.2013. godine u Šapcu, Vršcu i Beogradu, u uračunljivom stanju i svesni zabranjenosti svog dela, a po prethodnom dogovoru, kao odgovorna lica, iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja pribavili sebi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 3.014.841,60 dinara, na taj način što su....... AA i optuženi VV deo preuzetog brašna u količini od 69.480 kilograma isporučili firmi „Duo agrar MB“ doo iz Beograda, vlasništvo optuženog BB iz ..., koji je u svojstvu direktora izvršio dalju prodaju ovog brašna privrednom društvu „AS Braća Stanković“ Begaljica, po računu broj 11/12/12 od 11.12.2012. godine za iznos 743.348,80 dinara, računu 14/123/2012 od 14.12.2012. godine za iznos od 864.000,00 din i računu 20/12/2012 od 20.12.2012. godine za iznos od 794.880,00 din, što ukupno iznosi 2.401.228,80 dinara, od kog iznosa je optuženi BB na računu svog preduzeća „Duo agrar MB“ doo iz Beograda zadržao iznos od 144.118,80 dinara a od ostatka primljenog novca izvršio jednu uplatu preduzeću „Versus est“ doo iz Pocerskih Pričinovića dana 21.12.2012. godine u iznosu od 720.360,00 dinara po računima-otpremnicama broj 17/12/2102 i 17A-12/2012 od 17.12.2012. godine u koje je optuženi VV uneo neistinite podatke o navodnoj prodaji merantilnog kukuruza od strane preduzeća „Versus est“ doo preduzeću „Duo agrar MB“, kao i dve uplate i to dana 11.12.2012. godine u iznosu od 730,000,00 dinara i dana 17.12.2012. godine 806.750,00 dinara na račun privrednog društva „WELL D.O.N. INTERNACIONAL“ iz Zemuna, čiji su suvlasnici optuženi GG i DD, po računu-otpremnici 00012/2012 od 11.12.2012. u koju je optužena DD, kao odgovorno lice – direktor, unela neistinite podatke o navodnoj prodaji herbicida „Triger 25“ od strane preduzeća „WELL D.O.N. INTERNACIONAL“ privrednom društvu „Duo agrar MB“ pa je optužena DD, nakon primljenih uplata, sa računa preduzeća „WELL D.O.N. INTERNACIONAL“ uplatila dana 11.12.2012. godine iznos od 485.000,00 dinara i dana 17.12.2012. godine iznos od 763.000,00 dinara na račun preduzeća „Versus Est“ doo iz Šapca........pa su tako svi optuženi zajedno ukupno pribavljeni iznos novca od prodaje brašna prisvojili i međusobno podelili ne izmirivši obavezu prema oštećenoj „Kompaniji Kondivik“, pribavljajući tako imovinsku korist sebi u ukupnom iznosu od 3.014.841,60 dinara, pri čemu su bili svesni svog dela i ostvarujući zajedničku odluku hteli njegovo izvršenje.“

Prema tome, radnje koje je okrivljeni BB preduzeo u svojstvu odgovornog lica - direktora i vlasnika „Duo agrar MB“ doo iz Beograda, iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja, na način bliže opisan u izreci pobijane prvostepene presude, zajedno sa okrivljenima AA, VV, GG i DD, čije radnje su takođe opisane u izreci presude, te utvrđenje suda da su time svi okrivljeni zajedno, pribavili imovinsku korist u ukupnom iznosu od 3.014.841,60 dinara, po oceni Vrhovnog suda, ukazuje da su u izreci presude sadržana sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi član 33. KZ, a kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

Imajući navedeno u vidu, po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Branilac okrivljenog BB, dalje, u podnetom zahtevu ukazuje, da se u izreci navodi da je okrivljeni za sebe zadržao samo iznos od 144.118,80 dinara, što znači da je njegov umišljaj bio usmeren na pribavljanje manje protivpravne imovinske koristi od one za koju je oglašen krivim, a da okrivljeni odgovaraju u granicama svoj umišljaja, te da je ostalo neutvrđeno koliku protivoravnu imovinsku korist je tačno svako od okrivljenih pribavio, kao i da okrivljeni ne može biti oglašen krivim zbog toga što nije izmirio obavezu prema pravnom licu sa kojim nikada nije bio u pravnom odnosu, na koji način branilac polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem i ocenom dokaza, u smislu odredbe člana 440. ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nije dozvoljeni razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković