Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., ..., pravnog sledbenika sada pok. BB, čiji je punomoćnik Branko Franc Butolen, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2932/24 od 05.06.2024. godine, u sednici veća održanoj 05.02.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2932/24 od 05.06.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7601/19 od 24.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor tuženog o apsolutnoj nenadležnosti tog suda. Stavom drugim izreke, nije dozvoljeno preinačenje tužbe podneskom tužioca od 27.05.2019. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćenih penzija za period od 01.03.2016. godine do 30.09.2017. godine, pojedinačno određene novčane mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da isplati tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija za period od 01.03.2016. godine do 30.09.2017. godine, razliku između iznosa iz stava trećeg izreke i traženih iznosa, pojedinačno određene novčane mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da isplati tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija za period od 15.02.1999. godine do 29.02.2016. godine, pojedinačno određene novčane mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 58.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom sedmim izreke, odbačen je zahtev tužioca za oslobađanje od plaćanja troškova na ime sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2932/24 od 05.06.2024. godine, stavom prvim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv stava drugog i sedmog izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7601/19 od 24.09.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7601/19 od 24.09.2020. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu šestom izreke navedene prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 69.623,20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je u okviru svojih ovlašćenja ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbi člana 410. stav 2. tačke 4. i 5. a u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 01.04.2019. godine. Predmet tužbenog zahteva je isplata na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija za utuženi period.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP je propisano da je revizija nedozvoljena ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije.

Prema tome, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete, tužilac je uspeo u sporu i nema pravni interes za podnošenje revizije, zbog čega revizija tužioca u tom delu nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP.

Pravnosnažnom presudom je odbijen tužbeni zahtev tužioca za ukupan novčani iznos na ime glavnog tužbenog zahteva od 3.303.935,854 dinara (stavom četvrtim izreke za 367.231,424 dinara i stavom petim izreke za 2.936.704,43 dinara).

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da je revizija nedozvoljena ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca na ime naknade štete u ukupnom iznosu od 3.303.935,854 dinara, kao glavnog tužbenog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužioca u tom delu nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Pri tom, odluka (rešenje) kojom se ne dozvoljava preinačenje tužbe, ne predstavlja odluku kojom se postupak pravnosnažno okončava, zbog čega revizija tužioca ni u tom delu nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 420. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković