Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2386/23 od 28.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, a stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20 i 10/23 – dr. zakon), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parcelu ranije oznake .. u KO Veternik, tužilja je stekla nasleđem iza roditelja. Ova parcela je podeljena 1996. godine i od nje je nastala, između ostalog, kat. parcela .. . Preuzimanjem površina parcela i delova parcela iz DKP nakon stavljanja DKP u službenu upotrebu, površina parcele .. je izmenjena tako da je njena nova površina 15 ari i 04 m2. Ugovorom o prodaji 13.11.2015. godine tužilja je kupcima BB i VV prodala po 107/1504 idealnih delova ove kat. parcele, pa je sada parcela upisana u LN br. .. KO Veternik, po načinu korišćenja njiva treće klase, a po vrsti zemljišta kao poljoprivredno zemljište, privatna svojina tužilje sa 1290/1504 udela i BB i VV, sa po 107/1504 udela. Parcela se nalazi u Mesnoj zajednici Adice, Opština Novi Sad. Prema Planu generalne regulacije naseljenog mesta Veternik i prema Planu detaljne regulacije prostora za stanovanje u Veterniku, između nasipa i Adica, parcela je u celosti namenjena za površinu javne namene - regulaciju ulice ... u MZ Adice. Ova parcela kao deo ulične parcele povezuje delove naseljenog mesta Novi Sad. Parcela je delimično opremljena komunalnom infrastrukturom. Povodom parcele .. tužilja je vodila parnični postupak u predmetu Višeg suda u Novom Sadu P 259/2019 radi isplate naknade za deo parcele koji je tuženi priveo nameni u površini od 1257 m2, odnosno 83,6% ukupne površine. Ovaj postupak je okončan donošenjem pravnosnažne presude kojim je tužbeni zahtev usvojen u celosti. Preostali deo kat. parcele broj .. od 33 m2, za koji tužilja u ovoj parnici traži isplatu naknade, nije priveden nameni, ograđen je i funkcionalno se koristi sa parcelom broj .. . Veštačenjem je utvrđena tržišna vrednost parcele od 59 evra po m2, odnosno 6.921,31 dinar po m2, što za preostali deo kat. parcele broj .. od 33 m2, iznosi 228.324,03 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 58. stav 2. Ustava RS, Protokola br.1, uz Evropsku Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 2. stav 6. Zakona o planiranju u izgradnji i člana 10. Zakona o javnoj svojini, ocenili da je tužbeni zahtev osnovan, nalazeći da je tužilji kao vlasniku dela kat. parcele koja je prema planskom dokumentu u celini planirana za javnu površinu, a koji je deo ostao nepriveden nameni, samom činjenicom što je cela kat. parcela planirana za javnu površinu, povređeno pravo na mirno uživanje imovine koje se ogleda u ograničenju tog prava zbog smanjene mogućnosti raspolaganja zemljištem usled dugogodišnjeg neprivođenja nameni.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Članom 58. Ustava Republike Srbije, ozmeđu ostalog, propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.), kao i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom iteresu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Iz navedene ustavne odredbe proizilazi da do dozvoljenog oduzimanja prava svojine koje ne predstavlja povredu prava na imovinu, može doći pod kumulativno ispunjenim uslovima: da je učinjeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Članom 1. stavom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, garantuje se zaštita imovine i propisano je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, da niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Stavom 2. istog člana propisano je da prethodne odredbe ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.

Odredbom člana 2. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ br. 72/09), propisano je da je površina javne namene prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina, za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr). Shodno odredbi člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatraju se one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su kao takve određene zakonom (javni putevi, javne pruge, mostovi, tuneli na javnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi, javni parkovi, granični prelazi i dr). Prema stavu 7. istog člana, dobra u opštoj upotrebi su u svojini Republike Srbije, izuzev puteva drugog reda koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze i nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica, koji nisu deo auto-puta ili državnog puta prvog i drugog reda i trgova i javnih površina, koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.

U konkretnom slučaju, kat. parcela broj .. u KO Veternik, čiji je tužilja suvlasnik, je planskim dokumentima tuženog predviđena za javnu površinu – ulicu, deo te parcele je priveden nameni i tužilji je za taj deo parcele dosuđena naknada, a deo od 33 m2, za koji tužilja traži naknadu u ovom sporu, i dalje nije priveden nameni i koristi ga tužilja. Postupak oduzimanja zemljišta za ovaj deo kat. parcele nije sproveden na način propisan Zakonom o eksproprijaciji, niti je zemljište faktički oduzeto od tužilje i privedeno nameni predviđenoj planskim aktima. U takvoj situaciji, za promenu oblika svojine iz privatne u javnu i isplatu tražene novčane naknade u visini tržišne vrednosti zemljišta kao za oduzeto pravo svojine nije dovoljno samo da je ono planskim aktima jedinice lokalne samouprave određeno za javnu površinu, već je nužno da je zemljište i oduzeto i da se koristi kao javna površina, čime bi vlasnik bio onemogućen da na njemu ostvaruje vlasničko pravo u punom obimu, što ovde nije slučaj.

Predmetni deo tužiljine kat. parcele se ne koristi kao javni put – ulica, pa taj deo kat. parcele još uvek ne predstavlja površinu javne namene, zbog čega bi tuženi bio u obavezi da isplati tužilji njegovu tržipnu vrednost, jer planski akt koji nije faktički sproveden ne može biti osnov sticanja prava javne svojine tuženog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužena je uspela u postupku po reviziji pa joj na osnovu članova 153. stav 1, 154. i 163. stav 2. pripadaja naknada troškova postupka i to na ime traženih troškova za sastav odgovora na tužbu od 9.000,00 dinara, na ime zastupanja na tri održana ročišta od po 10.500,00 dinara i za sastav žalbe i revizije od po 27.000,00 dinara prema važećoj Advokatskoj tarifi.

Iz iznetih razloga na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković