Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Branko Munižaba u zahtevu za zaštitu zakonitosti polemišući sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pravnosnažnim presudama kojima je okončan krivični postupak koji je vođen prema okrivljenom, osporava pravilnost zaključivanja nižestepenog suda prilikom odlučivanja o zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka i ocenu dokaza na kojima se te presude zasnivaju. S tim u vezi branilac ističe kontrolno veštačenje veštaka Milivoja Panića, koji je u analizi spisa uočio da je veštak psihijatrijske struke dr Svetlana Ivanović Kovačević u svom nalazu i mišljenju navela da postoji mogućnost preuveličavanja događaja od strane tada maloletne dece, te da da su iskazi BB i VV u neotklonjivoj kontradikciji nastali usled protoka vremena od godinu dana, te se ne može prihvatiti njihova verodostojnost, a praznine u pamćenju su nadomeštene izmišljenim detaljima, te navedeno kontrolno veštačenje, prema stavu odbrane, u smislu odredbe člana 473. stav 1. tačka 3) ZKP, predstavlja novi dokaz odnosno razlog za ponavljanje krivičnog postupka.

Kako iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog navodima zahteva ukazuje da je pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda odredbe člana 473. stav 1. tačka 3) ZKP i polemiše sa razlozima iznetim u pobijanim rešenjima i ocenom suda zbog čega predloženi dokaz, kontrolno veštačenje veštaka Milivoja Panića, je podoban da dovede do ponavljanja krivičnog postupka u konkretnom slučaju, iznoseći sopstvenu ocenu podobnosti tog dokaza, te da u ostalom delu zahteva branilac ističe da pobijanim rešenjima nisu uzeti u obzir navodi odbrane da su presude zasnovane na iskazima iskazima radnika Centra za socijalni rad, koji nisu imali neposrednih saznanja o događaju i na iskazima svedoka o nečemu što su čuli nakon godinu dana, a što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca zbog povrede zakona. Stoga je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Branka Munižabe, ocenio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković