Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 86/25 od 06.06.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Jagodini K 12/25 od 25.04.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Žarko Milošević, iz razloga propisanih odredbama člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nedozvoljen, odnosno nema propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog navodi odredbe opšteg karaktera iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 3. i 4. ZKP, ne opredeljujući o kojoj tačno povredi zakona je reč. Međutim, iz pretežnog dela zahteva proizilazi da branilac istim u osnovi osporava činjenično stanje i ocenu dokaza na kojima se zasniva pravnosnažna presuda, što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP i tim u vezi branilac polemiše sa nastupanjem posledice krivičnog dela, isticanjem da ubodna rana na grudnom košu oštećenog nije potvrđena nijednim lekarskim pregledom niti medicinskom dokumentacijom, na koji način je, po mišljenju branioca, povređena odredba člana 15. ZKP. Dalje se u zahtevu navodi da je sud, time što je okrivljenom izrekao sankciju za delo koje nije učinio, pogrešno primenio odredbe o svrsi i izricanju krivičnih sankcija iz člana 1, 4, 42, 45, 54, 64, 65 i 66. Krivičnog zakonika. Ostalim navodima zahteva branilac osporava obrazloženje drugostepene presude, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredbi članova 1, 4, 15, 42, 45, 54, 64, 65, 66. KZ i člana 440. ZKP, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih je okrivljenom preko branioca dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

U obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog, iako numerički ne označava, navodi da se podneti zahtev odnosi i na odluku o troškovima krivičnog postupka, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, navodima zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se ova povreda zakona sastoji odnosno na koji način je sud odlukom o troškovima postupka povredio zakon.

Kako navedena povreda zakona, suprotno odredbi člana 484. ZKP, nije konkretizovana, a Vrhovni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti, vezan razlozima, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, to sud odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko razlozi povrede zakona nisu izričito navedeni, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj se povredi zakona radi, zbog čega je podneti zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u odnosu na deo zahteva koji je ocenjen nedozvoljenim, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u odnosu na deo zahteva koji nema propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković