Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 30.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a na ime troškova krivičnog postupka – obavljenih medicinskih i saobraćajno tehničkih veštačenja u istrazi plati iznos od 229.855,41 dinara, na ime troškova veštačenja od strane veštaka saobraćajne struke Radisava Miletića od 12.05.2023. godine i pristupa na glavni pretres od 29.07.2024. godine, iznos od 20.819,75 dinara, na ime troškova veštačenja od strane veštaka saobraćajne struke dr Vuka Bogdanovića od 02.04.2024. godine i pristupa na glavne pretrese od 29.07.2024. godine i 28.08.2024. godine, iznos od 108.711,60 dinara, te na ime troškova krivičnog postupka na ime zastupanja oštećenih BB, VV i GG od strane punomoćnika, iznos od 466.500,00 dinara, sve u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su oštećeni BB, VV i GG, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 60/25 od 08.05.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalba javnog tužioca OJT u Valjevu, zajednička žalba okrivljenog i njegovog branioca, advokata Slobodana Antonića, žalba branioca okrivljenog, advokata Brane Stojčića i žalba branioca okrivljenog, advokata Slobodana Antonića i presuda Osnovnog suda u Valjevu K 473/23 od 13.09.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Brana Stojčić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U podnetom zahtevu, branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja istog, formalno navodi povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, po oceni Vrhovnog suda, branilac podnetim zahtevom činjenično osporava pravilnost utvrđenja nižestepenog suda, da je okrivljeni svojim ponašanjem izazvao predmetni događaj i ističe da se oštećena kretala levom stranom kolovoza i iznenada zastala na kolovozu, pa time dovodi u pitanje postojanje uzročne veze između radnje okrivljenog i nastale posledice. Prema navodima branioca, postupanje suprotno odredbi člana 35. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, na način kako je opisan u izreci presude, ne predstavlja način kretanja vozila okrivljenog, niti voljnu radnju okrivljenog, već reakciju koja je iznuđena nepropisnim kretanjem oštećene. Na opisani način, a suprotno činjeničnom stanju utvrđenom u izreci pravnosnažne presude, branilac negirajući da je u radnjama okrivljenog sadržana protivpravnost i radnja predmetnog krivičnog dela, zapravo odgovornost za kritični događaj, premešta na iznenadnu i nepredvidivu radnju oštećene.

Po oceni Vrhovnog suda, iznetim nvodima zahteva, branilac okrivljenog, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP).

Međutim, kako prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi (član 440. ZKP), nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, ni dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko branioca, to je ovaj sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković