Istom presudom okrivljeni AA i BB su obavezani da plate sudu na ime sudskog paušala iznos od po 8.000,00 dinara, kao i da OJT-u u Zaječaru na ime troškova krivičnog postupka, solidarno naknade iznos od 60.535,45 dinara, a okr. AA i iznos od 24.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude.

Pored toga, istom presudom okrivljeni AA i BB su obavezani da oštećenom VV na ime nužnih troškova krivičnog postupka solidarno plate 384.750,00 dinara, kao i oštećenom GG, na ime nužnih troškova krivičnog postupka solidarno plate 384.750,00 dinara, sve u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudne naplate, dok su oštećeni VV i GG radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Višeg suda u Zaječaru Kž1 26/25 od 20.05.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog BB, advokat Vukojica Sekulić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede prava na odbranu, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane pravnosnažne presude i okrivljenog, na osnovu odredbe člana 423. stav 1.tačka 1. ZKP, oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo ili da predmet vrati na ponovno suđenje pred izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog BB, advokat Vukojica Sekulić u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizlazi da zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da opis radnje za koju je okrivljeni oglašen krivim ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela iz člana 278. stav 1. KZ.

S tim u vezi ističe da opisane radnje iz izreke pobijane prvostepene presude ne čine radnju izvršenja ovog krivičnog dela, jer u izreci nije opisano da je nastupila konkretna opasnost po imovinu većeg obima, niti je navedeno na koju se tačno imovinu ta opasnost odnosila. Posledica ovog krivičnog dela se sastoji u nastupanju konkretne opasnosti koja mora biti tačno utvrđena.

Vrhovni sud izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.

Prema izreci pravnosnažne presude okrivljeni BB je „sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela čije izvršenje je hteo i svestan zabranjenosti svog dela, sa umišljajem podstrekao okrivljenog AA da izvrši krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ, na taj način što je početkom juna 2020. godine tražio od okrivljenog AA da zapali staru kuću u ...da bi nakon toga početkom jula 2020. godine, ponovo pitao okrivljenog AA da zapali tu kuću, govoreći mu da je sve obezbedio i da će mu javiti kada treba da je zapali, na šta je okrivljeni AA pristao, te je dana 16.07.2020. godine okrivljenom predao ključ od kuće odnosno objekta vlasništva oštećenog njegove majke DD u .... u ... govoreći okrivljenom da taj objekat treba da zapali, te je AA ključ narezao, a drugi dan 18.07.2020. godine, u Zaječaru, vratio okrivljenom AA, da mu je tada nagovestio da treba u noći 19/20.07.2020. godine da zapali taj objekat, na šta je okrivljeni AA pristao i izvršio krivično delo ......“ okrivljeni AA je „sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela čije izvršenje je hteo i svestan zabranjenosti svog dela, dana 20.07.20202. godine, oko 03,00 časova, u ..., ul. ... br. .. , požarom izazvao opasnost za imovinu većeg obima, na taj način što je došao do objekta vlasništvo oštećene DD ...ušao u objekat i sipao zapaljivu tečnost unutar objekta i zapalio, usled čega je došlo do požara koji je zahvatio navedeni objekat, kao i objekte oštećenih u blizini i to: objekat u vlasništvu VV, bruto površine 109,50 metara kvadratnih na ...i objekat u vlasništvu ĐĐ i GG, bruto površine 106,60 metara kvadratnih, na ...usled čega je na objektima nastupila šteta većeg obima, i to: na objektu vlasništva oštećene DD šteta u iznosu od 2.483.156,00 dinara, na objektu vlasništva VV šteta u iznosu od 510.850,00 dinara i na objektu vlasništva oštećenih ĐĐ i GG šteta u iznosu od 70.700,00 dinara, sve ukupno 3.064.706,00 dinara“

Po nalaženju Vrhovnog suda, suprotno tvrdnjama branioca, u izreci prvostepene presude opisane radnje za koje je okrivljeni BB oglašen krivim sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti u podstrekavanju iz člana 278. stav 1. u vezi člana 34. KZ. Prvostepena presuda sadrži navod da je okrivljeni AA kritičnom prilikom bio svestan da požarom izaziva opasnost za imovinu većeg obima, da je izvršenje radnje hteo, i da je na formiranje odluke o tome odlučujući uticaj imao okr. BB. Opisanom radnjom - sipanje zapaljive tečnosti u objekat i paljenje iste u objektu oštećene DD, u vremenu tri sata iza ponoći, kada nije bilo nikoga da ga spreči, prouzrokovao je posledicu koja je nastupila za imovinu većeg obima (na tri objekta u KO Boljevac) u vrednosti od 3.064.706,00 dinara. Po nalaženju ovog suda, ono što čini imovinu većeg obima je ne samo nominalna vrednost prikazana u novčanoj protivvrednosti, već i njena namena, jer se radi o jednom građevinskom objektu, koji je potpuno izgoreo, jednom objektu u kome je smeštena radnja pogrebne opreme, koji je bio zahvaćen požarom i stambenom objektu, takođe zahvaćenom požarom, a kako su pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa je požar koji je zahvatio sve navedene objekte, proizveo konkretnu opasnost za imovinu većeg obima, što čini obeležje krivičnog dela iz člana 278. stav 1. KZ.

Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, da izreka presude ne sadrži obeležja krivičnog dela u podstrekavanju iz člana 278. stav 1. u vezi člana 34. KZ. Radnja podstrekavanja drugog lica da zapali objekte, a za koju je okrivljeni BB oglašen krivim, opisana je u izreci presude, kao i radnja stvaranja požara od strane prvookrivljenog AA, inicirana podstrekavanjem, koja je prouzrokovala opasnost za imovinu većeg obima i to ukupne vrednosti od 3.064.706,00 dinara, čini opis jedne od alternativno propisanih radnji izvršenja ovog krivičnog dela, sa uzročno - posledičnom vezom između delovanja oba okrivljena i nastupele posledice.

Pored toga, branilac okrivljenog BB, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da je forenzički izveštaj mobilnog telefona okrivljenog pribavljen bez sudske naredbe, što je u suprotnosti sa odredbom člana 152. stav 3. ZKP.

U vezi navedenog branilac ističe da je krim,-tehnička dokumentacija PS Boljevac broj Kt 501-377/20 od 20.07.2020. godine, koja je priložena kao dokaz, nastala kao rezultat pretresa mobilnog telefona bez prethodne sudske naredbe, što ovakvo postupanje čini nezakonitim jer je sud ovu dokumentaciju trebalo da izuzme iz spisa predmeta i presuda se ne može zasnivati na ovakvom dokazu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Po nalaženju Vrhovnog suda, odštampani tekst poziva razmenjenih između dvojice okrivljenih (skrin šotovi) u konkretnoj situaciji predstavlja sastavni deo odbrane okrivljenog AA, date na zapisniku o saslušanju osumnjičenog AA Ku 628/20 od 22.07.2020. godine u prisustvu branioca, a ne dokaznu radnju pretresanja uređaja za automatsku obradu podataka okrivljenog iz člana 152. ZKP, pa u konkretnoj situaciji nije bilo potrebno ispunjenje uslova propisanih odredbom člana 152. stav 3. ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje. U konkretnom slučaju nije vršen pretres mobilnog telefona okrivljenog BB, već se radi o podacima dobijenim sa mobilnog telefona okrivljenog AA, na koje se on u cilju zaštite svojih interesa i odbrane sam pozvao i prikazao ovlašćenim službenim licima PU Zaječar, kojima je potkrepio svoje usmene tvrdnje između kojih brojeva mobilnog telefona je išla komunikacija, a vezano za radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenog BB u predmetnom događaju.

Prvostepeni sud je na glavnom pretresu, izvršio uvid u pisane dokaze, pa i u krim.tehničku dokumentaciju PU Zaječar OKP Kt 501-377/20 od 22.07.2020. godine, odštampanu verziju podataka sa mobilnog telefona okrivljenog AA čiji sastavni deo su sporni „skrinšotovi“ razmenjenih poziva između lica koje je označeno kao „Mačak“ i AA, a koji predstavljaju deo izveštaja kao dopune krivične prijave.

Pravo svakog okrivljenog je da se brani na način koji smatra najboljim za sebe, te u tom smislu, ne postoji zakonska prepreka izvođenju dokaza uvidom u podatke na telefonu okrivljenog, koje je on dobrovoljno predočio u prilog svojoj odbrani, pa su tako evidentirani u krim.tehničkoj dokumentaciji koja i nije jedini dokaz iz koga je utvrđeno činjenično stanje.

Suprotno navodima branioca, ne radi se o dokaznoj radnji pretresa mobilnog telefona, već se odštampani „skrinšotovi“ poziva upućenih okrivljenom AA od strane okrivljenog BB, smatraju delom odbrane okrivljenog i kao takvi se mogu koristiti u krivičnom postupku, zbog čega su neosnovani navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu kojim se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog dalje u podnetom zahtevu navodi da sud nije cenio odbranu okrivljenog BB u svim fazama krivičnog postupka, da je isti menjao odbranu, te daje sopstvenu analizu navoda odbrane okrivljenog. Osim toga ističe i povredu odredbe člana 88. ZKP, navodima da je okr. AA dao odbranu pod pritiskom, da sud nije utvrdio istinitost priznanja okrivljenog iz policije, te da je sud bio dužan da prikuplja druge dokaze, na koji način branilac polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem i ocenom dokaza, u smislu odredbe člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog BB u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković