Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po struci ... i bio je zaposlen kod tuženog. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 60/19 od 29.01.2021. godine, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog od 11.01.2019. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i naloženo je tuženom da tužioca vrati na rad. Nakon prestanka radnog odnosa kod tuženog, tužilac je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod drugog poslodavca. Tuženi je pozvao tužioca da se 29.06.2021. godine javi u sedište tuženog u ... i vrati na rad. Tužilac se navedenog dana javio, primili su ga zaposleni kod tuženog BB, koja radi na poslovima ... i VV koja radi na poslovima ... . Nakon razgovora sa tužiocem ponudile su mu na potpis obaveštenje uz aneks ugovora o radu i sam aneks ugovora o radu, pa se tužilac pre potpisivanja navedenih akata konsultovao sa svojim punomoćnikom. Tužilac je potpisao obaveštenje i aneks ugovora o radu 29.06.2021. godine, a nakon toga je na primerku aneksa ugovora o radu svojeručno dopisao „početak rada 01.08.2021. godine“ i napustio poslovne prostorije tuženog. U aneksu ugovora o radu navedeno je da aneks stupa na pravnu snagu počev od dana zaključenja od kada će se i primenjivati. U narednom periodu, 30.06, 01.07, 02.07., 03.07, 05.07, 06.07. i 07.07. 2021. godine, tužilac nije dolazio na posao kod tuženog, nije dostavio opravdanje za svoj izostanak, pa je tuženi nakon što je tužiocu uručeno upozorenje za postojanje razloga za otkaz, doneo je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu od 27.07.2021. godine, zbog nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbi članova 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 53. stav 3. tačka 1. i 7. Pravilnika o radu tuženog i ocenili da tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad nije osnovan.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Osnov za prestanak radnog odnosa zbog nepoštovanja radne discipline, u smislu odredbe člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu je ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Članom 53. stav 3. tačka 1. Pravilnika o radu tuženog kao razlog za otkaz ugovora o radu propisano je neopravdano kašnjenje na rad, neopravdano odsustvo sa posla ili neovlašćeno napuštanje radnog mesta tokom radnog vremena a tačkom 7. istog člana, neobaveštavanje poslodavca o opravdanom odsustvu sa rada u roku od 3 dana od dana stupanja privremene sprečenosti za rad.

Poštovanje radne discipline podrazumeva obavezu zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi i da poštuje organizaciju rada, što podrazumeva obavezu poštovanja radnog vremena, zatim savesno, odgovorno i blagovremeno ispunjavanje obaveza svog radnog mesta, kao i odgovarajuće ponašanje zaposlenog na radu i u vezi sa radom, prema poslodavcu i prema ostalim zaposlenima. Posledice nepoštovanja radne discipline i nesavesnog, nezakonitog ili neblagovremenog ispunjavanja obaveza svog radnog mesta, regulisane su Zakonom o radu i Ugovorom o radu, koji zaključuju poslodavac i zaposleni.

U konkretnom slučaju, tuženi je u postupku izvršenja pravnosnažne sudske presude, a kojom je obavezan da tužioca vrati na rad, tužiocu ponudio i sa njim zaključio aneks ugovora o radu 29.06.2021. godine, kojim je u članu 4. predviđeno da stupa na pravnu snagu od datuma njegovog zaključenja od kada će se i primenjivati. Nasuprot tome, tužilac se nije javio na rad kod tuženog ni na dan zaključenja aneksa, ni narednih dana - 30.06, 01.07, 02.07., 03.07, 05.07, 06.07. i 07.07. 2021. godine, niti je svoj izostanak sa posla opravdao.

Danom potpisivanja aneksa ugovora o radu shodno odredbi čl. 26. i 32. ZOO i člana 30. stav 3. Zakona o radu, aneks se sa svim bitnim sastojcima, između ostalog danom početkom rada, smatra zaključenim i obavezuje obe ugovorne strane. Okolnost da je tužilac nakon što je potpisao aneks ugovora o radu svojom rukom upisao „povratak na posao 01.08.2021. godine“ se ne može smatrati zahtevom da se odloži početak rada odnosno izmenom bitnih elmenata aneksa ugovora, niti opravdanjem tužioca za odsutvo sa rada, jer je tužilac nakon potpisivanja aneksa sam svojeručno upisao datum povratka na rad nasuprot prethodno potpisanoj odredbi aneksa da se isti primenjuje od datuma njegovog potpisivanja, tim pre što zaposleni kod tuženog koji su sa tužiocem obavljali razgovor i dostavili mu ponudu za zaključenje aneksa nisu bili ovlašćeni da eventualno odlučuju o predlogu tužioca da se dan početka rada odloži. Tužilac je bio u obavezi da pre potpisivanja aneksa ukaže tuženom da je u međuvremenu zasnovao radni odnos kod drugog poslodavca prema kom ima obavezu poštovanja otkaznog roka i da iz tog razloga nije u mogućnosti da se vrati na rad kod tuženog na dan koji je tuženi predvideo aneksom, što nije učinio, pa se na te razloge za poništaj rešenja o otkazu o radu zbog nepoštovanja radne discipline ne može sa uspehom pozivati.

Ponašanje tužioca koji je nakon zaključenja aneksa ugovora o radu neopravdano izostao sa rada u periodu dužem od 3 radna dana ukazuje na svesnu povredu radne discpline, koje i prema nalaženju Vrhovnog suda, suprotno revizijskim navodima, predstavlja opravdan razlog za otkaz ugovora o radu.

Neosnovano navodima revizije tužilac osporava da na dan potpisivanja aneksa ugovora o radu nije bio obavešten o danu kada je trebalo da se vrati na rad. Članom 4. aneksa ugovora je predviđeno da isti stupa na pravnu snagu od datuma njegovog zaključenja od kada će se i primenjivati, zbog čega i po oceni Vrhovnog suda tužiocu nije mogao ostati nepoznat početak radnog angažovanja kod tuženog, tim pre što se pre potpisivanja aneksa konsultovao sa svojim punomoćnikom.

Ostalim navodima reviizje se ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tužioca koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi. Revizija osporava i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i stavlja primedbe na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković