Pobijanom presudom je preinačena prvostepena presuda i tužbeni zahtev odbijen, pa je revizija tužilje dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...18/20 i 10/23 – dr. zakon, u daljem tekstu: ZPP), zbog čega nije bilo potrebe da se revizija razmatra kao izuzetno dozvoljena.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. ĐĐ, koji je podneo tužbu u ovom sporu, a čija je naslednica tužilja AA, je sa prvotuženim BB, majstorom za ..., dogovorio da mu za kuću u mestu ..., zaseok ... izgradi grejanje i da ugradi dimnjak. Prvotuženi je bez projektne dokumentacije za izvođenje radova, ugovorene radove izveo, za izradu dimnjaka je angažovao svedoka EE, a za njegovu izolaciju sada pok. ŽŽ, čiji su naslednici tuženi. Prvotuženi je napravio odgovarajuće otvore u pločama kuće radi instalacije dimnjaka, svedok EE je napravio dimnjak za parno grejanje od prohroma i postavio ga na za to predviđeno mesto, a pravni prethodnik II - IV tuženih, ga je izolovao, za šta mu je platio prvotuženi, kome je novac u tu svrhu dao naručilac posla ĐĐ. Dana 28.12.2007. godine, oko 16,00 časova u kući ĐĐ je izbio požar koji je istog dana lokalizovan i ugašen. Nakon uviđaja koji su obavili službenici PS Mali Zvornik ustanovljeno je da je do požara došlo usled paljenja drvene konstrukcije, da je požar izazvao metalni dimnjak koji nije bio dobro izolovan, da je došlo do njegovog pregrevanja, pa se dimnjak upalio, nakon čega se požar proširio na krovnu konstrukciju koja je izgorela u potpunosti, a zatim je izgorela i unutrašnjost potkrovlja zajedno sa nameštajem i drvenom stolarijom, dok su plastični prozori i balkonska vrata deformisani usled dejstva požara, a prizemlje i sprat nisu bili zahvaćeni požarom. Presudom Osnovnog suda u Loznici K 663/2011 od 15.11.2013. godine, BB i ŽŽ su oglašeni krivim da su kao saizvršioci izvršili krivično delo nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova iz člana 281. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, koja presuda je ukinuta presudom Višeg suda u Šapcu Kž 67/14 od 18.02.2014. godine zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Veštačenjem više pojedinačno određenih veštaka je utvrđeno da je izolacija dimnjaka izvedena delimično u stepeničnom delu kuće i iznad krova, dok je u kotlarnici i potkrovlju dimnjak bio potpuno neizolovan sve do izlaska iznad površine crepa, da je izolacija koja je bila izvedena bila ona koja je predviđena za manje temperature, a ne one debljine potrebne za temperature do kojih se obično metalni dimnjak ugreje, a zatim se Komisija veštaka Mašinskog fakulteta u Beogradu, saglasila sa mišljenjima veštaka da dimnjak nije izveden prema važećem pravilniku koji reguliše tu oblast kao ni prema pravilima struke, da je uzrok požara naglo paljenje sloja smole, katrana ili čađi koji su se nataložili sa unutrašnje strane dimnjaka tokom dvogodišnje eksploatacije što je dovelo do naglog povišenja temperature površine neizolovanog metalnog dimnjaka koji je bio u bliskom kontaktu sa materijalom koji može da gori i koji je duže vreme bio pod toplotnim uticajem dimnjaka te je došlo do paljenja drvene konstrukcije u potkrovlju koji se nalazi iznad sanitarnog čvora. Mišljenje veštaka je da bi u situaciji da je dimnjak bio izolovan materijalima kakvim je trebalo da bude izlovan u celosti, mogućnost za izbijanje požara bila izuzetno mala. Veštačenjem od strane veštaka građevinske struke i veštaka trgovačke struke utvrđena je visina štete nastale na kući i pokućstvu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev usvojio u odnosu na tužene VV, GG i DD kao naslednike pok. ŽŽ, s obzirom da je utvrđeno da je do požara došlo usled toga što je on nepotpuno i neadekvatno izolovao dimnjak, te je prema tome odgovoran za štetu shodno odredbi člana 185. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Odlučujući o žalbi tuženih VV, GG i DD, drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio i odbio tužbeni zahtev u odnosu na ove tužene primenom odredaba članova 600, 610. i 611. Zakona o obligacionim odnosima. Po stanovištu drugostepenog suda u situaciji kada su pok. ĐĐ i prvotuženi BB zaključili ugovor o delu kojim se prvotuženi obavezao da izvrši radove na ugradnji centralnog grejanja na kući ĐĐ i za deo poslova, odnosno ugradnju i izolaciju dimnjaka angažovao EE i ŽŽ, koji su radove izvršili, a za to ih platio prvotuženi, pogrešan je zaključak prvostepenog suda da u ovom slučaju postoji odgovornost za štetu sada pok. ŽŽ, s obzirom da on nije bio u pravnom odnosu sa pravnim prethodnikom tužilje povodom ugovaranja i isplate posla oko izolacije dimnjaka na kući, već je to bio prvotuženi, koji je istupao kao poslenik i koji je izveo radove na ugradnji centralnog grejanja, pa je odgovoran za kvalitet izvršenih radova.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud prilikom donošenja pobijane odluke pogrešno primenio materijalno pravo.

Naime, iz za sada utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno iz nalaza Komisije veštaka Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i nalaza veštaka koji su pre komisije vršili veštačenje, proizlazi da je do požara na kući pravnog prethodnika tužilje došlo usled toga što je pravni prethodnik tuženih VV, GG i ĐĐ, pok. ŽŽ, nepotpuno, neadekvatno i mimo pravila struke izvršio izolaciju dimnjaka koji se zapalio, a zatim zapalio krov kuće, te se požar odatle proširio na potkrovlje. U takvoj situaciji je drugostepeni sud, odlučujući o odgovornosti za nastalu štetu, pogrešno primenio odredbe članova 600, 610. i 611. Zakona o obligacionim odnosima, koji se odnose na ugovor o delu, umesto odredaba tog zakona koje se odnose na prouzrokovanje štete. Po oceni Vrhovnog suda, okolnost da pok. ŽŽ nije bio u ugovornom odnosu sa pravnim prethodnikom tužilje pok. ĐĐ povodom izolacije dimnjaka, već da ga je za taj posao angažovao tuženi BB, suprotno stanovištu drugostepenog suda, ne može ga kao štetnika osloboditi odgovornosti za štetu sa aspekata odredaba Zakona o obligacionim odnosima koji se odnose na osnov odgovornosti za štetu i naknadu štete, kako se to osnovano revizijom ukazuje.

Drugostepeni sud je usled pogrešne primene odredba Zakona o obligacionim odnosima, kojima se uređuje ugovor o delu umesto odredbi tog zakona kojima je regulisana odgovornost za štetu i pravila o njenoj naknadi, pogrešno zaključio da u odnosu na pravnog prethodnika tuženih, pok. ŽŽ ne postoji osnov za naknadu štete, zbog čega nije cenio ostale navode žalbe tuženih koji se odnose na način utvrđenja visine štete koju je prvostepeni sud dosudio tužilji, zbog čega pravilnost nižestepenih presuda u tom delu za sada nije moguće ispitati.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će pravilno primeniti materijalno pravo prilikom odlučivanja o odgovornosti za štetu nastalu na kući pravnog prethodnika tužilje, a zatim će ispitati i pravilnost utvrđene visine štete i doneti novu, na zakonu zasnovanu odluku za koju će dati dovoljne i jasne razloge kako bi mogla biti ispitana.

Kako je u ovom slučaju drugostepeni sud, zbog pogrešne primene materijalnog prava propustio da ispita da li je činjenično stanje potrebno za donošenje odluke potpuno i pravilno utvrđeno, to je primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP, doneta odluka kao u stavu prvom izreke.

Ukinuta je i odluka o troškovima spora jer zavisi od njegovog konačnog ishoda.

Po oceni Vrhovnog suda troškovi za sastav odgovora na reviziju tuženog BB nisu bili nužni, s obzirom da se ni pobijana presuda, pa time ni revizija ne odnose na njega, zbog čega je na osnovu člana 154. stav 1. doneta odluka kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković