Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 1) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, pa je utvrdio da je revizija tužene nedozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 1) ZPP, propisano je da je revizija nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije.

Prema odredbama člana 107a stav 1. Zakona o odbrani („Službeni glasnik RS“, broj 116/2007, 88/2009, 104/2009, 10/2015 i 36/2018), Vojno pravobranilaštvo je posebna organizaciona jedinica Ministarstva odbrane koja preduzima pravne radnje i pravna sredstva radi ostvarivanja i zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije u pogledu sredstava koja koriste Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije u skladu sa ovim zakonom. Stavom 2. istog člana je propisano da u zastupanju Ministarstva odbrane i Vojske Srbije pred sudovima i drugim nadležnim organima, Vojno pravobranilaštvo ima položaj zastupnika Republike Srbije – Ministarstva odbrane i Vojske Srbije s pravima i dužnostima propisanim za državno pravobranilaštvo, osim zastupanja pred stranim i međunarodnim sudovima i arbitražama i pred drugim nadležnim organima u inostranstvu.

Članom 107b stav 1. istog zakona, propisano je da Vojno pravobranilaštvo u pravnim postupcima pred sudovima, organima uprave i drugim nadležnim organima zastupa Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije kada imaju položaj stranke ili umešača o čijim pravima i obavezama se odlučuje u tim postupcima. Prema stavu 2. istog člana, kada je propisano da je u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanje stranke od strane advokata, Vojno pravobranilaštvo je ovlašćeno da preduzima zastupanje pod istim uslovima kao i advokat.

Prema odredbi člana 85. stav 6. ZPP stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat, a kako Zakon o odbrani, napred citiranom odredbom, izjednačava vojnog pravobranioca sa advokatom, to u ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije reviziju i druga vanredna pravna sredstva može da izjavi isključivo vojni pravobranilac, odnosno njegov zamenik, imajući u vidu odredbe Zakona o odbrani kojima se uređuju ovlašćenja zamenika državnog pravobranioca. To je u skladu sa članom 107g Zakona o odbrani, po kome funkciju Vojnog pravobranilaštva obavljaju vojni pravobranilac i zamenici vojnog pravobranioca. Prema članu 107đ istog zakona, organizaciju rada i uređenje Vojnog pravobranilaštva, shodno propisima za rad Pravobranilaštva Republike Srbije, uređuje ministar odbrane, uz saglasnost Vlade.

S obzirom da u konkretnom slučaju, saglasno napred navedenim zakonskim odredbama, revizija nije izjavljena preko vojnog pravobranioca niti njegovog zamenika, već preko lica zaposlenog u Vojnom pravobranilaštvu, Odeljenje u Nišu, to je u smislu člana 410. stav 2. tačka 1) ZPP reviziju u ime tužene Republike Srbije izjavilo neovlašćeno lice, zbog čega je revizija nedozvoljena.

Zbog nepostojanja opštih uslova od kojih zavisi pravo na reviziju, nema ni uslova za ocenu dozvoljenosti posebne revizije u smislu člana 404. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Jelena Ivanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković

an/DR