Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog BD „VOJVODINA“ DOO Novo Miloševo, sa sedištem u Novom Miloševu, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 28/24 od 06.03.2024. godine, u sednici održanoj 12.02.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 28/24 od 06.03.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 28/24 od 06.03.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 249/2023 od 17.11.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je utvrđeno da je apsolutno ništava i bez pravnog dejstva odredba pod tačkom II podtačka d. i tačka III Ugovora o vansudskom poravnanju od 27.12.2006. godine pod br. 02-1967/06 zaključenom između tužioca i pravnog prethodnika tuženog. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 82.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, tužilac je oslobođen od obaveze plaćanja sudskih taksi.

Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž1 28/24 od 06.03.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena, a žalba tuženog delimično usvojena i delimično odbijena i rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 249/2023 od 17.11.2023. godine preinačeno tako što je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 43.200,00 dinara do dosuđenog od 82.800,00 dinara sa razlikom pripadajuće zakonske zatezne kamate odbijen, dok je u preostalom pobijanom nepreinačenom delu osporena odluka potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom isplati na ime troškova drugostepenog postupka 25.084,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv rešenja drugostepenog suda, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Troškove je tražio i opredelio.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br.10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji revidenta.

Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, primenom procesnog zakona, a nepravilna primena procesnog zakona predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije revidenta na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 28. Zakona parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom Zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

Imajući u vidu da revident revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može da izjavi u smislu odredbe člana 420. Zakona parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke, koja se odnosi na sporedno traženje nije dozvoljena. Preinačenje odluke o troškovima postupka reviziju ne čini dozvoljenom ni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku, jer je preinačena odluka o sporednom, a ne o glavnom zahtevu stranke.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković