Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23 – drugi zakon) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni revizijskog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje revizijski sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane odredbe zakona, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Nižestepeni sudovi su primenom odredbi 155. i 189. ZOO odbili tužbeni zahtev za isplatu naknade štete u vidu izgubljene dobiti, koja bi se po tvrdnji tužilje sastojala u izmaklom priraštaju jagnjadi budući da je 15.08.2021. godine, 17.08.2021. godine i 20.08.2021. godine veći broj pasa nepoznatog vlasnika usmrtilo 20 sjagnjenih ovaca i 3 jagnjeta rase Il de france, koja su pripadala tužilji. Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužilja je ostvarila pravo na naknadu materijalne štete, budući da je ista u odnosu na isti štetni događaj vodila postupak protiv tužene u kome je po osnovu pravnosnažne presude Osnovnog suda u Požegi P 1423/21 od 11.07.2022. godine, ostvarila pravo na naknadu materijalne štete sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja, da je iznos naknade materijalne štete uvećan iz razloga što su ovce bile sjagnjene i da je tužena dosuđeni iznos naknade štete sa pripadajućom kamatom platila dana 25.01.2023. godine. Nižestepeni sudovi zaključuju da je tužilji u ranijem postupku, pored vrednosti ovaca i jagnjadi dosuđena i izgubljena dobit, koju bi tužilja ostvarila prema redovnom toku stvari, obzirom da je deo ovaca bio sjagnjen. Takođe, imajući u vidu da je tužilji na dosuđeni iznos naknade materijalne štete dosuđena zakonska zatezna kamata počev od momenta donošenja prvostepene presude (11.07.2022. godine) do momenta isplate dosuđene naknade štete (21.01.2023. godine), što je period koji se delimično poklapa sa periodom za koji tužilja potražuje naknadu štete u ovoj pravnoj stvari, prema stanovištu nižestepenih sudova, na taj način je zaštićen interes tužilje, kao poverioca, za period od donošenja presude, kojom je tužilji dosuđena naknada materijalne štete do isplate.

Razloge nižestepenih sudova, zasnovane na činjeničnim pojedinostima konkretnog slučaja, prihvata i revizijski sud. Nema potrebe da se pravno pitanje na koje se revizijom ukazuje raspravi kao pitanje od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Posebnom revizijom se ukazuje na postojanje jedne različite pravnosnažne sudske odluke u sličnoj činjeničnopravnoj situaciji. Međutim, jedna različita sudska odluka u odnosu na odluku protiv koje je izjavljena posebna revizija ne govori u prilog neujednačenoj sudskoj praksi u istim ili sličnim činjeničnopravnim situacijama.

Suštinski, revident iznosi svoje viđenje činjeničnopravnih pojedinosti konkretnog slučaja, odnosno ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, usled pogrešne ocene dokaza, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke, primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužilje u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude iznosi 1.406.186,40 dinara, odnosno 12.000,60 evra obračunato po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe – 31.01.2023. godine, to je ista očigledno ispod propisanog cenzusa iz citirane odredbe, pa sledi da revizija tužilje nije dozvoljena.

Stoga je primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković