U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Đurković advokat iz ..., protiv tuženog GP „Napred“ ad Beograd, radi isplate otpremnine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4213/22 od 20.02.2023. godine u sednici održanoj 02.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4213/22 od 20.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 299/19 od 14.01.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime otpremnine isplati 578.528,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.11.2014. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 201.600,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4213/22 od 20.02.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime otpremnine isplati 578.528,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.11.2014. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i odbijen kao neosnovan zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime troškova parničnog postupka isplati 201.600,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka od 35.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. a u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba postupka iz odredbe člana 374. stav 1. ZPP učinjenih pred drugostepenim sudom na koje se neosnovano ukazuje u reviziji, niti se može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. tog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog, a rešenjem od 26.08.2014. godine otkazan mu je ugovor zbog prestanka potrebe za njegovim radom. Istim rešenjem određeno je i da mu se kao tehnološkom višku pre otkaza ugovora o radu isplati otpremnina u iznosu od 578.528,55 dinara. Finansijskoj i kadrovskoj službi dostavljeno je rešenje da se tužiocu kao tehnološkom višku isplati otpremnina u naznačenom iznosu. Praćenjem kretanja novca od podizanja iz banke, predaje blagajni tuženog i krajnjem korisniku ovde tužiocu, te ceneći knjigovodstvenu dokumentaciju priloženu uz blagajnički dnevnik za dan 27.08.2014. godine proizlazi da je iz blagajne tuženog isplaćen utuženi iznos, a da je tužilac na nalogu blagajne svojim potpisom potvrdio prijem novca.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za isplatu, sa obrazloženjem da je tužilac u kancelariji referenta za obračun zarade potpisao blanko priznanicu o prijemu novca i da mu otpremnina nije isplaćena.

Odlučujući o žalbi tuženog drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev smatrajući da je navedeni iznos tužiocu isplaćen, što je on potvrdio svojim potpisom na priznanici, te da nije pružio bilo kakav opravdan razlog zbog kog bi potpisao ispravu o prijemu novca ako mu on nije isplaćen.

Po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima revizije, pobijana presuda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Pravilnikom o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost („Službeni glasnik RS“ br. 77/11), predviđeno je da privredni subjekti mogu bez ograničenja da vrše naplatu i plaćanje u gotovom, ali to mora biti na osnovu originalne dokumentacije u kojoj se vidi osnov i iznos koji se naplaćuje. Ova dokumentacija unosi se u poslovnu banku kako bi je ona overila prilikom isplate novca sa tekućeg računa.

Članom 11. Zakona o računovodstvu, definisana je osnovna evidencija blagajničkog poslovanja kao jedna od pomoćnih analitičkih evidencija – dnevnik blagajne. U dnevnik blagajne unose se poslovne promene koje nastaju po osnovu gotovine i drugih vrednosti koje se vodi u blagajni pravnog lica. Dnevnik blagajne zaključuje se na kraju svakog radnog dana i dostavlja računovodstvu najkasnije narednog dana. Svaka uplata i isplata gotovine iz blagajne vrši se na osnovu naloga blagajni da naplati odnosno isplati i dokumentacije o osnovu naplate, odnosno isplate.

Polazeći od sadržine navedenih odredbi, izloženo stanovište drugostepenog suda zasniva se na pravilnoj primeni materijalnog prava iz razloga koje prihvata i ovaj sud. Naime, tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog kao tehnološkom višku uz isplatu otpremnine od 578.528,00 dinara. Svim zaposlenima kod tuženog, pa i tužiocu, koji su proglašeni tehnološkim viškom, na njihov zahtev otpremnina je isplaćena na isti način, odnosno na ruke. Dana 27.08.2014. godine tužilac je svojim potpisom na priznanici potvrdio prijem navedenog iznosa, a što proizlazi iz izvedenih dokaza (veštačenje, iskaz svedoka), te pisane dokumentacije od istog dana (obračun optpremnine, dnevnik blagajne, nalog blagajni za isplatu, odnosno virmanski nalog, priznanica). Prema nalazu veštaka dokumentacija koja prethodi isplati otpremnine formirana je i proknjižena uredno i ispunjava sve uslove iz Zakona o računovodstvu, a nalog blagajni tuženog da isplati iznos od 578.528,00 dinara sadrži potpis tužioca. Sledom navedenog, tužilac je priznanicu o prijemu novca potpisao slobodno i na taj način izrazio jasnu i slobodnu volju da mu se novac isplati na ruke, što je i učinjeno, a tokom postupka nije dokazao postojanje činjenica koje bi dovele u sumnju postupanje tuženog prilikom isplate. U tom smislu neosnovani su i navodi revizije koji se odnose na blanko potpisanu priznanicu, kao i navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Iz izloženih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković