.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11096/2024
06.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Sonja Hadži-Borjanović, advokat iz ..., protiv tuženih GG iz ..., čiji je punomoćnik Goran Topić, advokat iz ..., DOO „Nećko“ za trgovinu, transport i usluge, Budisava i „DDOR Novi Sad“ a.d.o. Novi Sad, čiji je zajednički punomoćnik Tamara Travica, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 606/23 od 14.12.2023. godine, u sednici održanoj 06.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 606/23 od 14.12.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 606/23 od 14.12.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog GG iz ... za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 2609/18 od 14.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se tuženi obavežu da mu na ime naknade nematerijalne i materijalne štete isplate pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datumi dospelosti bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, tužioci su obavezani tuženima naknade troškove parničnog postupka u iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datum dospelosti bliže navedeni u ovom stavu izreke, dok je odbijen zahtev u delu kojim je tuženi tražio zakonsku zateznu kamatu na troškove postupka od presuđenja 14.11.2022. godine do izvršnosti presude. Stavom trećim izreke, odlučeno je da se tužioci oslobađaju obaveze plaćanja sudskih taksi u ovom postupku.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 606/23 od 14.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilaca i potvrđena je prvostepena presuda u pobijanom delu odluke o glavnom zahtevu i troškovima postupka (stavovi prvi i drugi izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Tuženi GG je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne i materijalne štete. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene odredaba članova 154, 192, 376, 377. Zakona o obligacionim odnosima, već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem koji je izražen kroz odluke Vrhovnog suda. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje). Pored toga, tužioci nisu uz reviziju dostavili presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 31.10.2013. godine, a podneskom od 23.09.2022. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno, s obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP. Pobijana vrednost spora po reviziji u odnosu na tužilju DD i u odnosu na tužilje AA i BB je po 2.697.844,29 dinara, a u odnosu na tužioca VV je 2.097.591,22 dinara. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavljaju dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužilaca nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
