Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 145/25 od 01.07.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB, advokata Veljka Figića, a presuda Osnovnog suda u Pančevu K 1078/23 od 29.04.2025. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB,, advokat Veljko Gigić, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, bez označavanja povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljene osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenih AA i BB, advokat Veljko Gigić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, bez opredeljivanja konkretne povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, a u obrazloženju zahteva navodi da je, u konkretnom slučaju, stvar već pravnosnažno presuđena jer je pred Osnovnim sudom u Pančevu zbog istog događaja, odnosno krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, vođen krivični postupak K 936/2023 koji je pravnosnažno okončan pre donošenja pobijanih presuda.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima branilac okrivljenih AA i BB, advokat Veljko Gigić, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizilazi da je zbog radnji preduzetih dana 27.02.2022. godine u Pančevu na štetu VV, optužnim aktom javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Pančevu Kt 776/20 od 09.05.2022. godine, okrivljenima AA i BB i GG stavljeno na teret krivično delo laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje su oglašeni krivim i to okrivljeni GG, prema kom je krivični postupak razdvojen, presudom Osnovnog suda u Pančevu K 936/2023 od 05.12.2022. godine, a okrivljeni AA i BB pobijanom presudom Osnovnog suda u Pančevu K 1078/23 od 29.04.2025. godine.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji, ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP, kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Ustavni sud Republike Srbije je, uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li je došlo do povrede načela ne bis in idem i to: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem); 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Prema tome, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Iz citiranih odredbi Ustava, Zakona i međunarodnih akata, nesporno je da do povrede načela ne bis in idem može doći samo u situaciji kada je isto lice gonjeno za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođeno ili osuđeno, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a što u ovoj situaciji nije slučaj jer je, prema stanju u spisima predmeta, protiv okrivljenih AA i BB, zbog predmetnog događaja, vođen samo jedan postupak i to pred Osnovnim sudom u Pančevu u predmetu K 1078/23, dok je drugi postupak u predmetu K 936/2023, na koji se zahtevom ukazuje, pred Osnovnim sudom u Pančevu vođen protiv okrivljenog GG, kao saizvršioca i prema kome je krivični postupak razdvojen. Samim tim, u konkretnom slučaju se ne radi se o pravnosnažno presuđenoj stvari, u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer nije ispunjen kriterijum da su protiv okrivljenih AA i BB, vođena dva postupka povodom istog događaja.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije povređeno načelo ne bis in idem na štetu okrivljenih AA i BB, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti njihovog branioca, advokata Veljka Gigića, kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Preostalim navodima zahteva kojima se ističe da pobijane presude ne sadrže jasne razloge o saizvršilaštvu, branilac okrivljenih AA i BB, prema nalaženju Vrhovnog suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, dok navodima da nije dokazano da li su okrivljeni zadavali udarce oštećenom, odnosno da su izvršili krivično delo za koje su oglašeni krivim, ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, u čije razmatranje se ovaj sud nije upuštao, s obzirom na to da navedene povrede zakona ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković