Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Uroš Stanojević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) i 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i ustanovi povredu zakona ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen i da nema zakonom propisani sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, povređena odredba krivičnog postupka i to prpopisane članom 485.stav 4. ZKP ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede ZKP je ograničeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 485. stav 4. ZKP) te se zahtev može podneti zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, odnosno da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, navodima da sud nije u dovoljnoj meri cenio olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, naročito činjenicu da je okrivljeni porodičan čovek, samohrani otac maloletnog deteta, koji izdržava i majku sa kojom živi u zajedničkom domaćinstvu, te da nije osuđivan zbog istovrsnih dela, a da je od poslednje osude proteklo devet godina, a sa druge strane da je prestrogo cenio otežavajuću okolnost, da je okrivljeni osuđivano lice. Imajući navedeno u vidu, po oceni branioca, sud je mogao okrivljenom da izrekne i blažu kaznu, te da istom izrekne uslovnu osudu ili kaznu zatvora koju bi okrivljeni izdržavao u prostorijama u kojima stanuje, kao i da je mogao da mu shodno članu 56. i 57. KZ ublaži kaznu zatvora do trideset dana. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, jer je sud u dva navrata na glavnim pretresima odbio predlog odbrane da se kao svedok ispita maloletna VV, bez obrazlaganja razloga odbijanja, čime je povređena odredba člana 395. stav 4. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepene presude pobijaju zbog povrede zakona iz člana 395. stav 4., 438. stav 2. tačka 3) i 441. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, advokata Uroša Stanojevića, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se povreda zakona sastoji, odnosno ne navodi na kojim dokazima se pobijane presude zasnivaju, a na kojima se po odredbama zakona ne mogu zasnivati, niti zbog čega iste smatra nezakonitima. Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovog suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Uroša Stanojevića, u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

S toga je Vrhovni sud sa iznetih razloga, a na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković