Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Jovanke Zečević Anđelković i Tanje Sekulić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Smederevu 3K.br.196/2023 od 20.09.2024. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 16/25 od 05.08.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 29.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Jovanke Zečević Anđelković i Tanje Sekulić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Smederevu 3K.br.196/2023 od 20.09.2024. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 16/25 od 05.08.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu 3K.br.196/2023 od 20.09.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. u vezi člana 61. KZ na štetu BB, krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ na štetu VV i krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pa su mu za navedena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo iz člana 138. stav 1. u vezi člana 61. KZ kazna zatvora u trajanju od 10 meseci, za krivično delo iz člana 138. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 4 meseca i za krivično delo iz člana 334. stav 2. u vezi stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i zatim je okrivljenom izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 7 (sedam) meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od 3 (tri) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane približavanja na udaljenosti od 50 metara, pristupa u prostor oko mesta stanovanja i dalje uznemiravanje i komunikacija sa oštećenima BB i VV, obe iz ..., ulica ... broj .., u trajanju od 3 godine računajući od dana pravnosnažnosti presude. Oštećene BB i VV su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućene na parnicu. Okrivljeni je obavezan da na ime sudskog paušala plati sudu iznos od 15.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljeni je obavezan i da oštećenima BB i VV nadoknadi troškove krivičnog postupka, a o čijoj visini će sud naknadno doneti odluku.

Presudom Višeg suda u Smederevu Kž1 16/25 od 05.08.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog AA, advokata Jovanke Zečević Anđelković i Tanje Sekulić i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Smederevu 3K.br.196/2023 od 20.09.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokati Jovanka Zečević Anđelković i Tanja Sekulić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Osnovnog suda u Smederevu 3K.br.196/2023 od 20.09.2024. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 16/25 od 05.08.2025. godine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, ali drugom veću ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju branioci okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navode bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, označavajući kao nezakonite dokaze na kojima su po braniocima zasnovane pobijane presude iskaze svedoka i izvedene dokaze koje su predložili oštećeni. Međutim, branioci svojim navodima u ovom delu, po nalaženju Vrhovnog suda, ne osporavaju zakonitost ovih dokaza, već zapravo samo osporavaju njihovu dokaznu snagu i njihovu ocenu od strane nižestepenih sudova, isticanjem da su navedeni dokazi neistiniti i fingirani od strane oštećenih, dok su svedoci pristrasno svedočili jer su prethodno poučeni od strane oštećenih o načinu svedočenja.

Pored toga, branioci okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističu i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da se u radnjama okrivljenog nisu stekla obeležja produženog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. u vezi člana 61. KZ na štetu BB, krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ na štetu VV i krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Međutim, branioci postojanje po njima ove povrede, po nalaženju Vrhovnog suda, faktički obrazlažu tako što osporavaju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova u pobijanim presudama, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama, a što suštinski predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP. Ovo imajući u vidu da branioci ističu da ne postoji nijedan dokaz da je okrivljeni učinio krivična dela za koja je pravnosnažno oglašen krivim, obzirom da iz izvedenih dokaza proizilazi da on nije slao preteće SMS poruke oštećenima BB i VV sa označenih brojeva mobilnih telefona, te da dana 02.05.2021. godine i dana 12.01.2022. godine nije ni dolazio do kuće oštećenih, kao i da je sud pogrešno zaključio da oštećena BB nije izvršila nasilje u porodici nad svojim maloletnim detetom, budući da postoje lekarska uverenja za maloletno dete, pri tome posebno osporavajući izveštaj Centra za socijalni rad Smederevo kao pristrasan, neobjektivan i dat od strane nestručnih i nekompetentnih lica, kao i ocenu od strane suda iskaza svedoka GG koji je po braniocima neistinit i pristrasan, te dalje navodeći da je sud pogrešno odbio da ispita svedoke koje je predložila odbrana i to DD i ĐĐ.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razloge pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označavaju povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 2. tačka 1. i član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski svojim navodima osporavaju dokaznu snagu iskaza svedoka i izvedenih dokaza koje su predložili oštećeni i njihovu ocenu od strane nižestepenih sudova, te ukazuju na povredu odredbe člana 440. ZKP, a što sve ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branilaca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Jovanke Zečević Anđelković i Tanje Sekulić odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković