Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA i dr, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Vladimira Milanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K.br.150/23 od 17.01.2025. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1.br.47/25 od 20.06.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 05.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Vladimira Milanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K.br.150/23 od 17.01.2025. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1.br.47/25 od 20.06.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini K.br.150/23 od 17.01.2025. godine, između ostalih, okrivljena AA je oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i izrečena joj je uslovna osuda tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i određeno je da se ista neće izvršiti ako okrivljena za vreme proveravanja od 1 (jedne) godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljene AA, a o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem po pravnosnažnosti presude. Oštećeni BB, VV, GG, DD i ĐĐ su upućeni da svoj imovinskopravni zahtev ostvare u parničnom postupku.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1.br.47/25 od 20.06.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljene AA - advokata Vladimira Milanovića i branioca okrivljene BB – advokata Marka Radivojevića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini K.br.150/23 od 17.01.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Vladimir Milanović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da u odnosu na okrivljenu AA ukine pobijane presude Osnovnog suda u Jagodini K.br.150/23 od 17.01.2025. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1.br.47/25 od 20.06.2025. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači navedene presude u korist okrivljene AA.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljene AA je kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenoj, navođenjem da je sud pogrešno primenio odredbu člana 344. KZ. Međutim, branilac u svojim daljim navodima, kojima obrazlaže po njemu pogrešnu primenu od strane nižestepenih sudova odredbe člana 344. KZ, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski samo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da iz analize svih izvedenih dokaza u obrazloženju nižestepenih presuda ne proizilazi da je okrivljena AA izvršila krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i da je u konkretnom slučaju došlo do značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana, već da se samo radilo o sukobu između dva prodavca na zelenoj pijaci koji je svojim radnjama isključivo izazvala okrivljena BB udarivši i povredivši AA svojim biciklom, budući da okrivljena AA svojim radnjama ni kod koga nije prouzrokovala osećaj uznemirenosti, straha, nespokojstva ili nesigurnosti, te branilac dalje ističe da je sud pogrešno prihvatio iskaze svedoka oštećenih koji su nedosledni i u svojim iskazima su lažno teretili okrivljenu AA.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljene u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenoj (član 439. tačka 2. ZKP), dok suštinski svojim navodima u ovom delu ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenoj i njenom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljene u podnetom zahtevu ističe i da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi, kao i razlozima presude, te da u istoj nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a i oni razlozi koji su dati su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, kao i da u pogledu činjenica koje su predmet dokazivanja postoji protivrečnost između razloga datih u presudi o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, a koji navodi branioca okrivljene bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljene zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenoj i njenom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Vladimira Milanovića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković