Predmet tužbenog zahteva je uređenje načina održavanja ličnih odnosa između tužilaca sa njihovim maloletnim unucima.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je bila u braku sa sada pok. EE, koji je preminuo ...2022. godine, sinom ovde tužilaca, a tokom kog braka su rođeni mal.GG, rođena ...2017. godine, mal. DD, rođen ...2016. godine i mal. ĐĐ, rođena ...2018. godine. Nakon smrti svog supruga, tužena je nastavila zajedno sa maloletnom decom da živi u zajedničkom domaćinstvu sa tužiocima, sve do 24.05.2024. godine kada je napustila domaćinstvo. Iz nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad u Ubu od 29.11.2024. godine utvrđeno je da tužena trenutno živi sa troje maloletne dece u iznajmljenom stanu u ..., da je nakon smrti supruga tužena nastavila zajedno sa decom da živi u ..., ali da je porodično domaćinstvo u ..., zajedno sa troje maloletne dece napustila maja meseca 2024. godine. Prema mišljenju Centra za socijalni rad, tužioci, kao baba i deda maloletne dece, imaju pravo da održavaju odnose sa svojim unucima, naročito ako se u vidu ima činjenica da su deca odrasla u kući tužilaca, da su veliki deo vremena tokom odrastanja provodili sa babom i dedom, kao i da je u najboljem interesu da deca i dalje održavaju kontakt sa tužiocima, zbog čega su predložili model viđanja između tužilaca i maloletne dece. Iz dopunskog nalaza Centra za socijalni rad u Ubu od 23.12.2024. godine utvrđeno je da su deca i po nekoliko dana ostajala sama sa tužiocima u vreme dok je tužena bila odsutna, kada su baba i deda na zadovoljavajući način brinuli o troje unučadi. Nižestepeni sudovi dalje utvrđuju da je prilikom razgovora sa tuženom ista izjavila da je jednom prilikom mal.GG nakon što je imala kontakt sa babom i dedom plakala, ali da je nakon obavljenog razgovora sa mal. GG ista izjavila da voli da ide kod babe i dede u ... . Utvrđeno je da i posle nekoliko savetodavnih razgovora u Centru za socijalni rad, nije se došlo do odgovarajućih rezultata, u cilju dogovora između stranaka o odražvanju ličnih odnosa tužilaca sa maloletnim unucima, zbog čega je Centar za socijalni rad predložio uključivanje drugih institucija u vidu savetovališta na prevazilaženju ovih problema.

Prvostepeni sudovi primenom odredbe člana 6. stav 1, člana 61. stav 5, člana 266. stav 1. Porodičnog zakona i člana 3. i 8. Konvencije i pravima deteta, prihvatajući nalaz i mišljenje Centra za socijalni rad u Ubu od 29.11.2024. godine i dopunski nalaz od 23.12.2024. godine zaključuju da između tužilaca i maloletne dece postoji posebna bliskost, da su maloletna deca od svog rođenja pa do maja 2024. godine živela u domaćinstvu sa tužiocima u ..., da su tada svakodnevno ostvarivali kontakt, kao i da su u više navrata usled odsutnosti majke ostajali sami sa tužiocima koji su na adekvatan način brinuli o njima, igrali, hranili i presvlačili, te da je u interesu maloletne dece održavanje ličnih odnosa sa babom i dedom, pri čemu sama deca, kako zaključuju nižestepeni sudovi, imaju želju da odlaze kod tužilaca i ostvaruju kontakt sa njima, prihvatajući predloženi model viđanja od strane organa starateljstva, za koji navode da je u najboljem interesu maloletne dece.

Odredbom člana 61. stav 5. Porodičnog zakona propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost, ako to pravo nije ograničeno sudskom odlukom.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta propisano je da u svim aktivnostima koji se tiču dece od primarnog značaja je interes deteta, bez obzira na to da li sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom dva istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preuzimaju po tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Porodični zakon po članu 6. stav 1. propisuje da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesima deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta, dok je članom 270. Porodičnog zakona propisano da pre nego što donese odluku o zašititi prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da je u interesu maloletne dece održavanje ličnih odnosa između tužilaca i maloletne dece. U interesu dece je da održavaju lične odnose sa babom i dedom, roditeljima njihovog pokojnog oca, čime se obezbeđuje zaštita njihovog prava na porodični život. Međutim, osnovano se revizijom tužene ukazuje da je samo maloletna GG izrazila želju da posećuje babu i dedu, dok se maloletni DD nije na nedvosmislen način izjasnio, a maloletna ĐĐ, koja je i najmlađa, privržena je majci i uopšte nije govorila. Bez obzira na različit odnos dece prema tužiocima, koji nesumnjivo imaju jak emotivni motiv da viđaju decu, sud zaključuje da između dece i tužilaca postoji posebna bliskost i da je u interesu dece održavanje ličnih odnosa sa tužiocima na način kako je predloženo izveštajem Centra za socijalni rad. Zanemarena je i konstatacija Centra da između stranaka postoji loša komunikacija i da je u interesu dece poboljšanje komunikacije, uz preporuku, s obzirom da savetodavni razgovori u Centru nisu dali rezultate, da se uključe i druge institucije na prevazilaženju problema.

S obzirom na preporuku Centra za socijalni rad o uključivanju drugih institucija, izjašnjenje mal. DD da želi da boravi kod ujaka, a ponekad kod babe i dede, povučenost mal. ĐĐ, koja je privržena majci i nije komunicirala sa radnikom Centra za socijalni rad prilikom posete, kao i konstataciju Centra za socijalni rad da deca, mal. DD i mal. ĐĐ pružaju otpor prema odlascima kod babe i dede, preuranjen je zaključak prvostepenog i drugostepenog suda da su svo troje dece jako emotivno vezani za babu i dedu.

Interes deteta je pravni standard, a postupanje u skladu sa najboljim interesom deteta podrazumeva donošenje odluke na način koji odgovara emotivnim i razvojnim potrebama dece, koji će produktivno uticati na njihov dalji razvoj i pozitivno se odraziti na razvoj njihove ličnosti i pospešiti sećanja na preminulog oca.

Stoga Vrhovni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova u delu kojim konstatuju da tužioci imaju pravo da održavaju lične odnose sa maloletnim unucima i da je u interesu maloletne dece da posećuju roditelje pokojnog oca. Međutim, za sada se ne može zaključiti da je model održavanja ličnih odnosa koji je određen nižestepenim presudama u skladu sa najboljim interesima svo troje maloletne dece obzirom da činjenice bitne za presuđenje nisu u potpunosti utvrđene imajući u vidu izjašnjenje maloletnog DD i ponašanje maloletne ĐĐ, kao i činjenicu konfliktnog odnosa između stranaka, uz ukazivanje Centra za socijalni rad na mogućnost uključivanja i drugih institucija što je u skladu sa članom 270. Porodičnog zakona.

Stoga će sud u ponovnom postupku na nesumnjiv način imajući u vidu član 266. i 270. Porodičnog zakona utvrditi šta je najbolji interes svakog deteta pojedinačno, ne zanemarujući činjenicu da i između dece takođe postoji emotivna veza i naći model održavanja ličnih odnosa sa tužiocima koji je u najboljem interesu maloletne dece.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković