Istom presudom okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka i sudskog paušala, o čijoj visini će biti odlučeno naknadno posebnim rešenjem, dok je oštećeni BB na osnovu člana 258. stav 4. ZKP radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 289/25 od 11.06.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i branioca okrivljenog, advokata Stefana Stanisavljevića, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Stefan Stanisavljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ukine drugostepenu presudu i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Stefan Stanisavljević, u podnetom zahtevu ističe da je sud prekoračio optužbu. Prvostepeni sud je, prema navodima zahteva, u izreku pobijane presude uneo potpuno drugačiji način izvršenja krivičnog dela u odnosu na ono što je optužnim aktom stavljeno na teret okrivljenom, na koji način je narušen objektivni identitet optužbe.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po oceni ovog suda, neosnovani.

Odredbom člana 420. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela u pobijanoj pravnosnažnoj presudi u odnosu na dispozitiv optužnog predloga Prvog OJT u Beogradu Kt 3152/23 od 11.09.2023.godine, preciziran na glavnom pretresu 01.12.2023. godine, sud nije povredio subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude, na štetu okrivljenog AA, pa time ni prekoračio optužbu. Ovo, imajući u vidu da je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužnog predloga koji je prvostepeni sud samo uskladio sa činjeničnim stanjem utvrđenim tokom glavnog pretresa i sprovedenog veštačenja. U izreci presude izostavljen je deo teksta „na taj način što se okrivljeni kolima marke „Audi A6“ crne boje, registarskih oznaka ..., parkirao ispred kioska... krenuo da ga udari rukom stisnutom u pesnicu, nakon čega je oštećeni izbegao udarac, a onda je okrivljeni dohvatio limenku piva i istom je udario oštećenog u predelu levog oka“, koji se odnose na ono što je prethodilo događaju kao i deo opisa događaja u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem tokom postupka. Postupajući na izneti način, prvostepeni sud nije pogoršao položaj okrivljenog. Štaviše, izostavljanje, predmetnih navoda iz činjeničnog opisa u izreci prvostepene presude, umanjena je „kriminalna količina“ u odnosu na ono za šta je optužen, jer su bitna subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela ista i u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci presude, odnosno postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog dela - da je više puta pesnicom udario oštećenog u predelu lica, dok je izostavljen deo da ga je udarao pesnicama u telo, te je sud ovakvom izmenom precizirao način izvršenja krivičnog dela, pogodujući okrivljenom u pogledu „kriminalne količine“.

Kako je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, to su ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se presude zasnivaju na nezakonitom dokazu i to dokaznoj radnji prepoznavanja okrivljenog od strane svedoka VV na glavnom pretresu dana 11.10.2023. godine, protivno odredbi člana 90. ZKP. Po navodima odbrane sud je izveo po službenoj dužnosti navedenu dokaznu radnju u smislu odredbe člana 15. stav 4. ZKP, a prepoznavanje okrivljenog je na glavnom pretresu dana 11.10.2023. godine izvršio svedok VV. Po navodima odbrane ova dokazna radnja nije izvršena u skladu sa odrebom člana 90. ZKP koja detaljno opisuje tok prepoznavanja, jer u konkretnoj situaciji nije postojao predlog za izvođenje ove radnje od strane nadležnog tužilaštva, niti je lice AA izveden sa još lica sličnih fizičkih karakteristika, niti je prepoznavanje izvršeno u policijskoj stanici.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po oceni ovog suda, neosnovani.

Ovo iz razloga jer iz spisa predmeta proizlazi da se u konkretnom slučaju ne radi o dokaznoj radnji prepoznavanja lica u skladu sa odredbom člana 90. ZKP, kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog AA. Izjašnjenje svedoka VV o identitetu lica koje poznaje kao mušteriju – okrivljenog, sa kioska u kome radi, u iskazu datom na glavnom pretresu održanom dana 03.03.2025. godine, predstavlja sastavni deo tog iskaza koji je zakoniti dokaz u krivičnom postupku, zbog čega se u konkretnom slučaju kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog AA da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ističe da drugostepeni sud nije obrazložio navode odluke da nije došlo do prekoračenja optužbe, u smislu odredbe člana 460. ZKP.

Pored toga branilac okrivljenog ističe da policija nije podnela krivičnu prijavu protiv okrivljenog odmah nakon događaja iako je pribavila video snimke kamera i obavila razgovore sa radnikom u kiosku gde se kritični događaj odigrao, te da je okrivljeni lišen slobode tek nakon tri meseca od događaja, na koji način polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem, kojim navodima ističe povredu odredbe člana 440. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 460. ZKP i člana 440. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković