Na osnovu odredbe člana 89a Krivičnog zakonika prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane sastajanja, prilaženja i komuniciranja sa oštećenim BB, tako što se okrivljenom zabranjuje prilaženje oštećenom na udaljenosti manjoj od 100 metara, sa zabranom pristupa u prostoru oko mesta stanovanja oštećenog ili mesta rada oštećenog i dalje uznemiravanje oštećenog, odnosno dalja komunikacija sa oštećenim u trajanju od 3 (tri) godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju izrečene kazne zatvora, ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Istom presudom obavezan je okrivljeni da sudu na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da nadoknadi troškove krivičnog postupka u korist budžetskih sredstava Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi i OJT u Petrovcu na Mlavi i oštećenog BB, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem, dok je oštećeni radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, upućen na parnicu.

Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž1 45/25(2024) od 10.06.2025. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K 134/24 od 03.03.2025. godine, samo u pogledu izrečene mere bezbednosti – obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, tako što je na osnovu odredbe člana 81. stav 4. i 5. Krivičnog zakonika okrivljenom izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi, koja ima trajati dok postoji potreba za lečenjem i čuvanjem, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Iako branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Cvejić u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da isti podnosi protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Požarevcu Kž1 45/25(2024) od 10.06.2025. godine, iz navoda zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da je isti podnet protiv obe nižestepene presude, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i zbog povrede odredbe člana 453. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači ili ukine pravnosnažne presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Predložio je da se izvršenje presude prekine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je osnovan.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu, iako numerički ne označava, ukazuje da je donošenjem pravnosnažne presude Višeg suda u Požarevcu Kž1 45/25(2024) od 10.06.2025. godine, u delu koji se odnosi na krivičnu sankciju – meru bezbednosti, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, jer je povređeno načelo zabrane preinačenja na gore (reformatio in peius) propisano odredbom člana 453. ZKP, na taj način što je drugostepenom presudom, preinačena prvostepena presuda i prema okrivljenom izrečena stroža mera bezbednosti – obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi, dok je prvostepenom presudom, na koju tužilac nije ni izjavio žalbu, prema okrivljenom bila izrečena blaža mera - obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, s tim što je, prema navodima zahteva, povreda zakona najpre učinjena donošenjem prvostepene presude, i to iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer je tom presudom, mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, okrivljenom bila izrečena uz kaznu zatvora, što je suprotno odredbi člana 82. stav 3. Krivičnog zakonika.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP postoji ako je presudom povređena odredba člana 453. ZKP.

Odredbom člana 453. ZKP, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Prema odredbi člana 4. stav 1. Krivičnog zakonika, krivične sankcije su: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere.

U konkretnom slučaju, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K 134/24 od 03.03.2025. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) i 5) Krivičnog zakonika, koje je prema činjeničnom opisu iz izreke presude, učinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru i prema okrivljenom je na osnovu odredbe člana 80. stav 2. i 82. stav 1. Krivičnog zakonika, izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi i mera bezbednosti zabrane sastajanja, prilaženja i komuniciranja sa oštećenim iz člana 89a Krivičnog zakonika.

Iz spisa predmeta nadalje proizilazi da je protiv presude Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K 134/24 od 03.03.2025. godine žalbu izjavio samo branilac okrivljenog, advokat Aleksandar Cvejić, između ostalog i zbog povrede zakona, kao i zbog nepravilne odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Viši sud u Požarevcu usvoji žalbu, ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, povodom koje žalbe je Viši sud u Požarevcu presudom Kž1 45/25(2024) od 10.06.2025. godine, preinačio prvostepenu presudu samo u pogledu izrečene mere bezbednosti – obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, tako što je na osnovu odredbe člana 81. stav 4. i stav 5. Krivičnog zakonika okrivljenom izrekao meru bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

U ovakvoj procesnoj situaciji, a u smislu citirane zakonske odredbe člana 453. ZKP, drugostepeni sud, je bio dužan da pazi da presudu u materijalno-pravnom pogledu ne izmeni na štetu okrivljenog, kako u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako i u delu o izrečenoj krivičnoj sankciji – meri bezbednosti, jer je presudu doneo po žalbi izjavljenoj isključivo u korist okrivljenog.

Pri tome, i odredbom člana 451. stav 1. ZKP, propisano je da drugostepeni sud ispituje presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja. Dakle, drugostepeni sud pobijanu presudu ispituje samo u granicama koje su date u žalbi: po zakonskim osnovima koje je žalilac označio, u delu presude na koji je ukazano žalbom, a što se tiče pravca pobijanja presude, znači da drugostepeni sud isti ispituje u skladu sa traženim interesom podnosioca žalbe.

Međutim, drugostepeni sud je odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, pravilno našao da je prvostepeni sud, pozivajući se na odredbe člana 80. stav 2. i 82. stav 1. Krivičnog zakonika (koje se odnose na neuračunljivog učinioca), okrivljenom koji je krivično delo izvršio u stanju bitno smanjene uračunljivosti, izrekao meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi uz kaznu zatvora i na taj način učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP

Naime, iako odredba člana 80. stav 3. Krivičnog zakonika dopušta izricanje mere bezbednosti uz kaznu, odredbom člana 82. stav 3. istog zakona, izričito je određeno da se mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi bitno smanjeno uračunljivom učiniocu može izreći samo uz uslovnu osudu ili ako je učinilac pušten na uslovni otpust u smislu člana 81. stav 5. tog zakona, pa je, drugostepeni sud, nalazeći da je prvostepenom presudom okrivljenom izrečena predmetna mera bezbednosti čije izricanje nije predviđeno zakonom za datu procesno pravnu situaciju, pokušao da ispravi nezakonitost iz prvostepene presude i tako sam učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, jer je preinačivši prvostepenu presudu i izričući okrivljenom meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, koja po svojoj prirodi, intenzitetu zadiranja u slobode okrivljenog i pravnim posledicama, nesumnjivo predstavlja strožu meru, pogoršao položaj okrivljenog i na taj način u pogledu krivične sankcije – mere bezbednosti, povredio zabranu reformatio in peius iz člana 453. ZKP, koja je aktivirana time što je žalba u ovom postupku, bila izjavljena isključivo u korist okrivljenog.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo u celini pravnosnažne presude Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K 134/24 od 03.03.2025. godine i Višeg suda u Požarevcu Kž1 45/25(2024) od 10.06.2025. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi.

U ponovnom postupku sud će prilikom odlučivanja imati u vidu primedbe iz ove presude, te će postupiti po istima i otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, vodeći pri tome računa o načelu zabrane preinačenja na gore (reformation in peius) propisano odredbom člana 453. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković