U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiljin suprug AA zaključio je sa tuženim DD, sada pokojnom ĐĐ– pravnom prethodnicom tuženih VV i GG i EE ugovor o suinvestiranju i zajedničkoj gradnji koji je 03.09.2007. godine overen pred sudom, pod Ov 17770/07. Ugovorne strane su ugovorile da će tužiljin suprug izvesti radove na adaptaciji, nadziđivanju i proširenju objekata – kuće broj 1 i kuće broj 3 u ulici ... u Beogradu i da druga ugovorna strana u taj posao ulaže pravo svojine na označenim objektima i pravo korišćenja na zemljištu uz naknadu – svojinu na delovima novosagrađenog objekta.

Podnetom tužbom, tužioci AA i BB (u odnosu na kog je postupak prekinut do pravnosnažnog okončanja parnice za utvrđenje da su raskinuti ugovor o suinvestiranju i zajedničkoj gradnji i sporazum o konačnoj deobi stambenih jedinica, sa eventualnim zahtevom za utvrđenje ništavosti tih pravnih poslova) traže od tuženih naknadu nematerijalne i materijalne štete.

Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev u odnosu na tužilju BB.

Po stanovištu sudova, tužilja nije aktivno legitimisana da traži naknadu nematerijalne štete za duševne bolove i povredu ugleda i časti, zbog neistinitih i uvredljivih izjava tuženih o njenom suprugu kao lažovu i prevarantu koji je više puta prodavao iste stanove, kao i zbog tri neosnovano podnete krivične prijave protiv njega, a nije dokazala da je lično trpela nematerijalnu štetu zbog uvredljivih izjava koje joj je uputio tuženi DD, niti su za izjave tog lica ostali tuženi pasivno legitimisani.

Nižestepeni sudovi su zaključili da tužilja BB nije aktivno legitimisana ni za potraživanu materijalnu štetu, prouzrokovanu radnjama tuženih zbog kojih nije omogućena zakonita izgradnja objekta i otežana prodaja stanova u novosagrađenom objektu, zato što nije ugovorna strana iz ugovora o suinvestiranju i zajedničkoj gradnji. Osim toga, po nalaženju sudova, određene radnje tuženih preduzete u tom ugovornom odnosu nemaju ni obeležje protivpravnosti jer su njima štićeni interesi tuženih kroz obaveštavanje zainteresovanih kupaca o izrečenoj meri zabrane tužiocu AA da raspolaže stanovima i pokretanjem sudskih sporova, odnosno podnošenja prijava policiji i građevinskoj inspekciji.

Izloženo pravno stanovište prihvata i revizijski sud, nalazeći da je materijalno pravo u ovom sporu pravilno primenjeno.

Pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede ugleda i časti predviđeno je članom 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Pravo na naknadu tog vida nematerijalne štete ima lice čiji su ugled i čast povređeni, a tužilja u ovom sporu nije dokazala tvrdnje da joj je tuženi DD prouzrokovao potraživanu nematerijalnu štetu uvredljivim izjavama o njenom izgledu i nacionalnoj pripadnosti, odnosno stavljanjem u izgled nanošenja telesne povrede. U odnosu na ostale tužene, koji takve izjave ili pretnje nisu upućivali tužilji, njen tužbeni zahtev je u tom delu neosnovan i zbog nepostojanja njihove pasivne legitimacije.

Potraživana materijalna šteta proističe iz ugovora o suinvestiranju i zajedničkoj izgradnji. Saglasno članu 262. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, pravo na naknadu te štete pripada samo ugovornim stranama. Tužilja nije ugovorna strana iz tog ugovora i ona to svojstvo nije stekla ni na osnovu sporazuma o deobi zajedničke imovine stečene u braku, koji je 15.07.2013. godine zaključila sa tužiocem AA, čiji su predmet bili stanovi u novosagrađenom objektu koji su po sporazumu o konačnoj deobi njemu pripadali u svojinu. Označenim sporazumom o deobi zajedničke imovine nije izvršeno ustupanje ugovora o suinvestiranju i zajedničkoj gradnji, u smislu člana 145. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer za to nedostaje pristanak druge strane iz tog ugovora, niti je izvršena cesija iz člana 436. istog Zakona. Osim toga, pokretanje sudskih postupaka od strane tuženih, odnosno pisano obaveštenje istaknuto na vidnom mestu na novosagrađenom objektu kojim se zainteresovani kupci obaveštavaju o izrečenoj privremenoj meri zabrane tuženom AA da raspolaže stanovima u tom objektu, nema obeležje protivpravnosti.

Izjavljenom revizijom ne može se osporavati utvrđeno činjenično stanje. Odredbom člana 407. stav 2. ZPP izričito je propisano da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ZPP koji u ovom postupku nije ostvaren. Tužilja u reviziji istrajava na stavu da je aktivno legitimisana da potražuje naknadu materijalne štete jer je po sporazumu o deobi zajedničke imovine postala vlasnica svih stanova, koji su sporazumom o konačnoj deobi pripali njenom suprugu i da je radnjama tuženih onemogućena da vrši prodaju tih stanova. Uporište za takav stav tužilja nalazi i u ugovoru o suinvestiranju i zajedničkoj gradnji kojim je predviđena mogućnost da se u slučaju više sile, u ovom slučaju po tužiljinoj tvrdnji teške bolesti njenog supruga – suinvestitora, angažuje drugi suinvestitor. Označenim ugovorom predviđeno je da ukoliko suinvestitor nije u mogućnosti da iz razloga štete nastalih usled više sile nastavi gradnju objekta, stranke će sporazumno pokušati da reše nastalu situaciju, uz mogućnost potpunog prepuštanja lokacije investitoru (tuženima), i uz ovlašćenje investitora da poveri novom suinvestitoru okončanje gradnje, uz uslov naknade dotadašnjih troškova suinvestitoru, saglasno sporazumu ili nalazu relevantne organizacije ili lica ovlašćenih za veštačenje u oblasti građevinarstva i investicija (član 9. stav 4. i 5). U ovom slučaju do promene suinvestitora iz razloga više sile nije došlo, a pravna valjanost sporazuma o deobi zajedničke imovine je predmet spora u drugoj parnici, pokrenutom tužbom ovde tuženih, koja je prekinuta do pravnosnažnog okončanja parnice za raskid – eventualno utvrđenje ništavosti ugovora o suinvestiranju i zajedničkoj gradnji i sporazuma o konačnoj deobi stambenih jedinica u novosagrađenom objektu.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković