Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnika predlagača i krajnji korisnik su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba vanparničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Predlagač je podneo odgovor na reviziju, ne zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača i krajnjeg korisnika kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP („Službeni glasnik RS“, broj 45/13... 106/15), Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana presuda u skladu sa praksom i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kada je planskim dokumentom, u konkretnom slučaju Plana detaljne regulacije i rešenja Vlade RS od 20.10.2011. godine o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju, predmetno zemljište preneto u javnu svojinu Grada Beograda, a za potrebe Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju JP Beograd, radi izgradnje saobraćajnice Severna tangenta od saobraćajnice T6 do Pančevačkog puta – Sektor 2 „Deonica od Zrenjanisnskog puta – M 24.1 do Pančevačkog puta – M 1.9“. Takođe, pobijanim rešenjem odlučeno je o naknadi za eksproprisane nepokretnosti, a revizijom se ukazuje da je potrebno odlučiti o reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse u primeni člana 42. Zakona o eksproprijaciji, odnosno načina određivanje visine tržišne vrednosti nepokretnosti. U sprovedenom postupku, nižestepeni sudovi su tržišnu vrednost eksproprisanih nepokretnosti utvrdili na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za eksproprisanu nepokretnost u smislu člana 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 53/95, 23/01 i 20/09), izraženog kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o određivanju naknade za eksproprisane nepokretnosti, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Ukazivanje u reviziji na drugačije odluke revizijskog suda, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena prava u sporovima za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti kao u ovoj pravnoj stvari, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, ali primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 2. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Pobijanim rešenjem potvrđeno je prvostepeno rešenje kojim je određena naknada za eksproprisane nepokretnosti od ukupno 3.951.008,60 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (predloga radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost podnetog 23.07.2013. godine), predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom postupku, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, to je Vrhovni sud našao da revizija predlagača nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković