U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca ''Lučić Prigrevica'' AD Novi Sad, čiji je punomoćnik Miloš Ilić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubica Žikić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4505/22 od 04.11.2022. godine, u sednici održanoj 19.12.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4505/22 od 04.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1752/18 od 16.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženog da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 8.653.446,86 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.09.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 422.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4505/2022 od 04.11.2022. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“. broj 72/11 ... 11/23) zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz člana 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je privredno društvo čija je pretežna delatnost gajenje žita (osim pirinča), leguminuza i uljarica, sa akcentom na proizvodnju boranije i graška. Tuženi je po zanimanju diplomirani inženjer poljoprivrede, smer ..., sa desetogodišnjim radnim iskustvom u poljoprivrednoj proizvodnji. Zasnovao je radni odnos kod tužioca na osnovu menadžerskog ugovora o radu od 01.09.2014. godine na rok od minimalno pet godina, radi obavljanja poslova i radnih zadataka zamenika direktora u svojstvu menadžera (sa opisom poslova tog radnog mesta i ustanovljenom odgovornošću tuženog za obavljanje poslova tog radnog mesta). Opis poslova zamenika direktora dat je i u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod tužioca od 16.03.2015. godine (čiji je sadržaj detaljno naveden u prvostepenoj presudi). Po stupanju na rad, tuženi je samostalno izabrao saradnike na poslovima organizovanja biljne proizvodnje: šefa biljne proizvodnje (koji je nadređen agronomima) i tri inženjera poljoprivrede kao agronome (zadužene za povrtarsku proizvodnju; ratarsku proizvodnju; za zaštitu bilja). Ovi agronomi su na terenu imali zaposlene poslovođe kao tehničare, koji su bili zaduženi za konkretne situacije, a u njihovom rangu su bili i upravnici prve i druge uprave (zaduženi za poslove rukovaoca sistemom za navodnjavanje, sa obavezom da svakodnevno uključe sistem za navodnjavanje i da peške odu do krajnjeg prskača). Tužilac je izlazio na teren, ali je stanje na terenu pratio pre svega putem izveštaja od zaposlenih.

U toku 2015.godine, tužilac je u intenzivnoj proizvodnji gajio zelenu boraniju na 1350 ha poljoprivrednog zemljišta pod sistemom za navodnjavanje. Bilo je tri sistema za navodnjavanje kojima se pokrivala površina od oko 270 ha, koji su radili konstantno jer je bila sušna godina. Početkom avgusta 2015. godine, šef biljne proizvodnje BB obavestio je tuženog da je na tabli T 23 manji porast boranije na rubovima parcele, te je tuženi od njega tražio izjašnjenje šta je tome uzrok, a prikupio je izjave od pojedinih zaposlenih u proizvodnji. Agronom VV je vršio praćenje zalivnog sistema na parcelama (na kojima je bio usev boranije), koji pre toga tuženog nije obavestio o tome da postoji navedeni problem. Upravnik prve uprave GG je u svojoj izjavi od 11.08.2015. godine, između ostalog, naveo da je obilaskom sistema i opreme druge poljoprivredne uprave dana 08.08.2015. godine utvrdio da je vode bilo više nego dovoljno. Upravnik druge uprave DD je izvestio tuženog u pismenim izjavama od 04.08.2015. i 11.08.2015. godine da je sistem za navodnjavanje radio konstantno od aprila, bez kvara i zastoja, a da je boranija (koja je bila posejana „na repištu i bez pripreme“) nikla zahvaljujući sistemu za navodnjavanje, te da su najveći problem bile alge. Dana 16.08.2015. godine, tuženi je putem elektronske pošte izvestio zakonskog zastupnika tužioca ĐĐ da pumpe na drugoj upravi i dalje ne rade kako treba i da ne postižu dovoljan pritisak. Zakonski zastupnik tužioca je odgovorio tuženom da je razgovarao sa licem koje je konstruisalo i pustilo u rad zalivni sistem, prema čijem mišljenju problem nije u pumpama već u prljavštini peska, zbog čega hitno treba bagerom očistiti crpilište (na kanalu DTD), i da je po njemu suština u redovnom održavanju i kontroli crpilišta po dužini.

Kada je došlo do skidanja useva boranije, tuženi je obavestio zakonskog zastupnika tužioca da je došlo do podbačaja roda zelene boranije, najviše sa parcele T23. Prema nalazu i mišljenju veštaka za oblast poljoprivrede Jovice Kelića od 11.09.2015. godine (kojeg je tužilac angažovao radi utvrđenja uzroka znatnog smanjenja – podbačaja prinosa boranije roda 2015. godine u tabli T-23) teže je objektivno utvrditi uzrok znatnog podbačaja prinosa zbog toga što je veštačenje izvršeno na samom kraju berbe useva boranije, ali da se na osnovu ključnih elemenata savremene proizvodnje može reći da je do toga dovelo više okolnosti. Naime, stanje na terenu pokazuje da je agrotehnika ispoštovana, ali da sklop bilja, broj mahuna po hibridnim ili sortnim karakteristikama prisutan, sa znatno kraćim mahunama, ukazuje na pretpostavku da na tom delu nije bilo dovoljno aplicirano vode u datom trenutku, te je potencijalni uzrok: tehnička neispravnost sistema za navodnjavanje zbog posledica nedostatka dovoljne količine vode za planiranu zalivnu normu i ljudski faktor – propust neposrednog rukovodioca na sistemu, eventualno zaduženo stručno lice koje nije primetilo zaostatak u razvoju useva na ugroženoj parceli i neprimenjivanje hijerarhijske komunikacije predviđene sistematizacijom radnih mesta, što bi značilo neblagovremeno informisanost rukovodstva.

Odlukom zakonskog zastupnika tužilačkog pravnog lica od 25.11.2015. godine pokrenut je postupak utvrđivanja odgovornosti tuženog, iz razloga ''što je prouzrokovao materijalnu štetu poslodavcu koja se ogleda u znatnom smanjenju prinosa boranije na tabli T-23, koje je utvrđeno na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka Jovice Kelića'', kojom odlukom je imenovana tročlana komisija u sastavu: EE, dipl. pravnik, Jovica Kelić, sudski veštak i ŽŽ, izvršni direktor, sa zadatkom da na osnovu saslušanja zaposlenog i izjave drugih svedoka utvrdi da li ima osnova za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za pričinjenu štetu u skladu sa opštim aktom poslodavca. Međutim, tužilac nije sproveo postupak za utvrđivanje odgovornosti tuženog za materijalnu štetu po osnovu smanjenog prinosa boranije, niti je protiv drugih zaposlenih pokrenuo navedeni postupak. Nije dostavio tuženom nalaz i mišljenje angažovanog veštaka poljoprivredne struke Jovice Kelića od 11.09.2015. godine, niti je zatražio izjašnjenje od tužioca o nastaloj šteti.

Rešenjem tužioca od 12.02.2016. godine, tuženom je otkazan menadžerski ugovor o radu od 01.09.2014. godine na poslovima zamenika direktora zbog povrede radne obaveze učinjene u periodu od 03.07.2015. godine do 03.08.2015. godine i zbog povrede radne discipline učinjene u periodu od 18.12.2015. godine do 24.12.2015. godine, te mu je radni odnos prestao sa danom 12.02.2016. godine, sa obrazloženjem da je kao zaposleni odgovoran za štetu koju je poslodavac pretrpeo u vidu smanjenja, odnosno podbacivanja prinosa boranije na spornim parcelama, da je poslodavac na osnovu zasada boranije u 2015. godini očekivao prinos od 10.000 kg/ha, a da je prinos bio 6.777 kg/ha, za šta je direktno tuženi odgovoran, jer je propustio da na spornim parcelama primeni punu tehnologiju zalivanja useva zelene boranije u periodu vegetacije, odnosno kada je trebalo da interveniše sa zalivanjem vode, niti je to kao odgovorno lice učinio u naknadnom roku kada se mogao uočiti problem nedostatka vode na usevima boranije, a samim tim i za nastupanje materijalne štete po poslodavca, o čemu je kao dokaz naveo nalaz i mišljenje veštaka poljoprivredne struke Jovice Kelića od 11.09.2015. godine. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka iz oblasti poljoprivrede Valentine Šekularac od 29.04.2022. godine, sa izjašnjenjem od 06.06.2022. godine, obavljenog u sudskom postupku na osnovu raspoloživih knjigovodstvenih podataka tužioca, utvrđeno je da je prinos na tabli T-23 trebalo da iznosi 3.112.958,00 kg (15,77 dinara/kg), te da materijalna šteta u vidu izgubljene dobiti zbog podbacivanja prinosa boranije na spornim parcelama iznosi 8.653.446,86 dinara (koji iznos tužilac potražuje tužbenim zahtevom u ovom postupku, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.09.2015. godine do isplate).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja i odredaba člana 163. stavovi 1., 5. i 6. i Zakona o radu i članova 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev. Ocenili su kao neosnovan istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja s pozivom na član 196. Zakona o radu jer je tužilac pokrenuo interni postupak za utvrđivanje odgovornosti tuženog povodom predmetne štete 25.11.2015. godine, dok je tužba u ovoj stvari podneta 11.09.2018. godine. Prema stavu nižestenih sudova, tužilac kao poslodavac, na kome je bio teret dokazivanja, nije dokazao uzrok nastale štete (smanjeni prinos boranije u 2015. godini), niti da je tuženi kao zaposleni odgovoran za tako nastalu štetu bilo po osnovu objektivne odgovornosti (kao lice odgovorno za organizovanje proizvodnje), bilo po osnovu krivice (da je namerno ili krajnjom nepažnjom načinio propuste u primeni agrotehničkih mera u tehnologiji i proizvodnji zelene boranije). Naime, iz izvedenih dokaza, nedvosmisleno proizlazi da je tužilac pokrenuo interni postupak utvrđivanja predmetne materijalne štete protiv tuženog, ali ga nije sproveo do kraja – izostalo je donošenje odluke o utvrđivanju odgovornosti tuženog, u kom postupku tužilac nije dostavio tuženom nalaz i mišljenje angažovanog veštaka poljoprivredne struke Jovice Kelića, a koji je naknadno koristio u postupku otkazivanja ugovora o radu tuženom. Tužilac je, tek u ovom sudskom postupku predložio izvođenje dokaza na okolnost postojanja i visine štete. Nalaz i mišljenje imenovanog veštaka prvostepeni sud u ovom postupku nije prihvatio, s obzirom na to da je zaključak veštaka zasnovan na pretpostavkama.

Po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima revizije, nižestepene odluke su zasnovane su na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 163. stav 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05 ... 75/14), propisano je da je zaposleni odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokuje poslodavcu, u skladu sa zakonom. Postojanje štete, visinu, uzročno-posledičnu vezu i okolnosti pod kojima je nastala šteta, dokazuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5. ovog člana, o naknadi štete odlučuje nadležni sud (stav 6.).

Prema članu 154. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), ko drugom prouzrokuje štetu dužan je da naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Prema članu 155. istog zakona, šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugom fizičku ili psihičku bol ili strah (nematerijalna šteta).

Pravilnikom o radu tužioca od 25.08.2015. godine, propisano je da je zaposleni odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom, te da postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje - utvrđuje tročlana komisija koju imenuje direktor (član 67. stavovi 1. i 5.); visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije stvari (član 68. stav 1.), ako visina štete ne može da se utvrdi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visina naknade štete utvrđuje se u paušalnom iznosu (stav 2. ovog člana), kad utvrdi sve činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, Komisija donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da naknadi štetu i u kom iznosu je oslobođen od odgovornosti (stav 3. ovog člana); ako zaposleni ne pristane da naknadi štetu ili u roku od tri meseca od dana davanja izjave da pristaje da štetu nadoknadi, ne nadoknadi štetu, o šteti odlučuje nadležni sud (član 69. stav 6.).

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je prethodni uslov za pokretanje postupka za naknadu štete pred nadležnim sudom u smislu citirane odredbe člana 163. stav 6. Zakona o radu sprovođenje postupka na nivou poslodavca u kom se utvrđuje postojanje štete, njena visina, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje što, po okončanju tog postupka, podrazumeva i donošenje odluke poslodavca o naknadi pričinjene štete (koja je konačna u prvom stepenu i deluje čim bude dostavljena zaposlenom) i nemogućnost da se šteta naplati navedenim putem. Način utvrđivanja štete utvrđuje se opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, a odluka koju donosi poslodavac treba da bude u formi rešenja koje se dostavlja štetniku, te ukoliko štetnik štetu ne nadoknadi poslodavac može podneti tužbu nadležnom sudu. S druge strane, tako doneta odluka poslodavca ne može biti predmet sudske zaštite jer zaposleni nema pravni interes da tu odluku pobija, budući da se ona čak i kada postane pravnosnažna ne može izvršiti bez njegovog pristanka. Dakle, odluka poslodavca o naknadi pričinjene štete je procesna pretpostavka za vođenje sudskog postupka za naknadu štete od strane zaposlenog poslodavcu, u kome sud rešava nastali spor punom jurisdikcijom u smislu člana 165. stav 5. Zakona o radu (odlučuje samo o pravu na naknadu štete, a ne o zakonitosti odluke koju je o tome doneo poslodavac).

U konkretnom slučaju, ovaj uslov nije ispunjen. Naime, prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac kao poslodavac jeste doneo odluku o pokretanju postupka utvrđivanja predmetne štete protiv tuženog kao zaposlenog u smislu člna 67. stavovi 1. i 2. Pravilnika o radu od 25.08.2015. godine, ali ga nije sproveo do kraja. Nije zatražio od tuženog izjašnjenje o bitnim činjenicama od značaja za utvrđivanje njegove odgovornosti, niti mu je dostavio nalaz i mišljenje angažovanog veštaka poljoprivredne struke Jovice Kelića od 11.09.2015. godine (koji nalaz je naknadno koristio u postupku otkazivanja ugovora o radu tuženom). Postupak nije okončan donošenjem odluke o utvrđivanju odgovornosti tuženog (član 68. stav 3. Pravilnika o radu). S druge strane, ni tokom sudskog postupka tužilac nije u smislu člana 231. ZPP dokazao uzrok nastale štete, niti da je tuženi kao zaposleni odgovoran za nastalu štetu, pri čemu nalaz i mišljenje imenovanog veštaka (na koji se pozvao u sudskom postupku) prvostepeni sud u ovom postupku nije prihvatio s obzirom na to da je zaključak veštaka zasnovan na pretpostavkama, dok se u postupku koji poslodavac sprovodi protiv zaposlenog za utvrđenje štete krivica zaposlenog ne pretpostavlja, već se dokazuje, a što tužilac u okviru postupka koji je pokrenuo protiv tuženog nije dokazao. Naprotiv, tužilac je tek u ovom sudskom postupku predložio izvođenje dokaza na okolnost postojanja i visine štete.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se oni navodi koji su bili isticani u žalbi, a koji su bili predmet pravilne ocene od strane drugostepenog suda (koji se, između ostalog, odnose na razloge zbog kojih nije mogao da sprovede postupak utvrđivanja odgovornosti tuženog za naknadu štete). Suprotno navodima revizije, otkazivanje zaposlenom ugovora o radu nije od uticaja na vođenje postupka za utvrđivanje njegove odgovornosti za nastalu štetu.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom člana 414.stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković