Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14311/2023
15.05.2025. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Mitić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ivana Šumkarac Mitrović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženih, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2051/22 od 12.10.2022. godine, u sednici održanoj 15.05.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog BB izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2051/22 od 12.10.2022. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog VV izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2051/22 od 12.10.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 35261/20 o 28.10.2021. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe prema podnesku tužilje od 15.06.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obavežu tuženi BB i VV da joj solidarno isplate iznos od 1.945.728,57 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.03.2001. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obavežu tuženi BB i VV da joj solidarno isplate iznos od 31.587,51 evra sa domicilnom kamatom počev od 01.01.2002. godine do 24.12.2012. godine i zakonskom zateznom kamatom na valutu evro počev od 25.12.2012. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženima BB i VV naknadi troškove postupka u iznosu od 1.120.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od nastupanja uslova za izvršnost presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2051/22 od 12.10.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je navedena prvostepena presuda u stavu drugom izreke, delu stava trećeg izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi BB da tužilji solidarno sa tuženim VV isplati iznos od 31.587,51 evra sa domicilnom kamatom počev od 01.01.2002. godine do 24.12.2012. godine a od 25.12.2012. godine do isplate sa zakonskom zateznom kamatom na valutu evro, kao i da se obaveže tuženi VV da tužilji solidarno sa tuženim BB isplati iznos od 2.611,78 evra sa domicilnom kamatom počev od 01.01.2002. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine pa do isplate sa zakonskom zateznom kamatom kao domicilnu kamatu na iznos od 28.975,73 evra počev od 01.01.2002.godine do 13.11.2007.godine i u ovom delu žalba tužilje odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je navedena prvostepena presuda u preostalom delu stava trećeg izreke tako što je obavezan tuženi VV da tužilji isplati iznos od 28.975,73 evra sa kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 14.11.2007. godine pa do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine pa do isplate sa zakonskom zateznom kamatom, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Staovm trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužilja da tuženom BB naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 560.260,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od nastupanja uslova za izvršnost presude pa do isplate, a stavom petim izreke, obavezan tuženi VV da tužilji AA naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 979.399,10 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavili tuženi preko zajedničkog punomoćnika advokata, pobijajući navedenu presudu u stavu drugom i stavu četvrtom izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a predložili da revizijski sud dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u navedenom delu.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog BB nedozvoljena jer on nema pravni interes za pobijanje pravnosnažne presude u delu koji se na njega ne odnosi. Prema tuženom BB je tužbeni zahtev pravnosnažno odbijen i tužilja obavezana da mu naknadi troškove postupka.

Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) propisao je u članu 410. stav 2. da je revizija nedozvoljena ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije. Takav je ovde slučaj sa tuženim BB, zbog čega je na osnovu člana 413. istog zakona odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog BB dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, pa je ispitao drugostepenu presudu u pobijanom delu primenom člana 408. istog zakona i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz člana 374.stav 2. tačka 12. ZPP na koju revizija ukazuje, nije predviđena kao dozvoljeni razlog zbog kojeg se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP jer od strane drugostepenog suda nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene odredaba ovog zakona, pa nema ni bitne povrede koja bi predstavljala dozvoljeni razlog za reviziju po članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i odluku zasnovao na oceni o pravnom značaju činjenica koje je prvostepeni sud utvrdio, postupajući u skladu sa odredbom člana 394. tačka 4. ZPP koja ovlašćuje drugostepeni sud da preinači prvostepenu presudu ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Ovde je to slučaj bio sa računanjem roka zastarelosti potraživanja kao materijlano-pravnog prigovora. O pravilnosti primene materijalnog prava vodi se računa po službenoj dužnosti u postupcima po pravnim lekovima.

Posredno ili neposredno osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, uključujući osporavanje ocene dokaza čime se u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje, u postupku po reviziji nije dozvoljeno, s obzirom da je imperativnom odredbom člana 407. stav 2. ZPP propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona, koja odredba ovde nije primenjena kod donošenja pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi BB bili su u braku od novembra 1996. godine do aprila 2003. godine kada je njihov brak razveden. Njihovo dete je rođeno 1997. godine. U početku braka supružnici su živeli u stanu u vlasništvu pokojnog GG, oca tuženog VV i dede tuženog BB. GG je taj stan prodao 22.07.1997. godine za cenu od 65.000 DM i tako dobijeni novac uložio u pretvaranje tavanskog prostora u stambeni prostor u zgradi broj .. u ... ulici. O izvođenju radova na pretvaranju tavanskog u stambeni prostor GG je sa DD, kao naručiocem i ĐĐ, kao izvođačem radova zaključio ugovor o građenju 15.07.1997. godine, kojim je vrednost potrebnih građevinskih radova procenjena na 86.000 DM od čega je GG trebalo da obezbedi 80.000 DM, a DD 6.000 DEM. Dogovor GG i DD bio je takav da najveći deo troškova građenja dva stana u potkrovlju snosi GG, a GG manji deo od 6.000 DEM, jer je DD prethodno od vlasnika stanova otkupio potkrovlje zgrade, izveo građevinske radove na sanaciji fasade, pribavio dozvolu za gradnju i izmirio sve dažbine prema državi, kao i da jedna stambena jedinica koja se izgradi pripada DD, a druga GG. Rešenjem nadležnog organa Opštine Zvezdara od 23.03.1999. godine GG je odobrena upotreba izvedenih radova privremenog karaktera na delu potkrovlja levo od stepeništa sa delimičnim nadziđivanjem u cilju formiranja nezavisne stambene jedinice, stana broj 1 galerijskog tipa površine 137,72m2 u ... ulici broj .. . Kada je GG preminuo ...2022. godine za naslednika na stanu broj 1 oglašen je njegov sin BB, kome je kao investitoru rešenjem nadležnog organa Opštine Zvezdara od 14.11.2007. godine odobrena legalizacija izvedenih radova na adaptaciji dela potkrovlja levo od stepeništa u ... broj .. u cilju formiranja nezavisne stambene jedinice tipa dupleks ukupne površine 137,79m2. Ovim rešenjem je investitoru odobrena i upotreba ovog stana i odlučeno da po pravnosnažnosti rešenja prestaju da važe rešenja istog organa od 07.05.1998. i 23.03.1999. godine. Dakle, legalizacija i upotreba stana je odobrena BB kao investitoru 14.11.2007.godine

Prema utvrđenom, vrednost radova na pretvaranju tavanskog prostora u dve nezavisne stambene jedinice - galerijskog - dupleks tipa površine po 137,79m2 u vreme izvođenja radova 1997. godine iznosila je 56.671,60 DM po svakoj stambenoj jedinici. GG je obezbedio 65.000 DEM od prodaje stana na drugoj lokaciji, DD 6.000 DEM, a preostali iznos obezbedila je tužilja od svoje posebne imovnie, i to iznos od 56.671,60 DM što preračunato u evro iznosi 28.975,73 evra. Navedeni iznos tužilja je obezbedila od novca dobijenog na poklon od svojih roditelja i babe.

U ovoj parnici pokrenutoj tužbom 20.09.2007. godine pravnosnažno je odbijen zahtev tužilje za utvrđenje svojinskog udela na predmetnom stanu, a o eventualnom obligacionom zahtevu koji je postavljen 18.01.2011. godine je pravnosnažno odlučeno ovde pobijanom presudom drugostepenog suda. Prema tuženom BB je pravnosnažno odbijen obligacioni zahtev tužilje jer on nije vlasnik stana i nije njegova imovina uvećana za uloženu vrednost posebne imovine tužilje. Po oceni nižestepenih sudova, pasivno legitimisan za vraćanje koristi ostvarene ulaganjem novca tužilje u ovom slučaju je tuženi VV jer je njegova imovina uvećana za sredstva koja je kao posebnu imovniu u izgradnju stana unela tužilja.

Međutim, prvostepeni sud je pogrešno ocenio osnovanim istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja, uzimanjem da je rok zastarelosti iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima počeo teći pre nego što je tuženom VV odobrena legalizacija radova izvršenih na pretvaranju tavanskog prostora u stambeni, rešenjem nadležnog organa Opštine Zvezdara od 14.11.2007. godine, kao merodavnog za tok zastarelosti potraživanja koristi od uvećanja imovine, a to je stan sa građevinskom dozvolom odnosno odobrenjem gradnje i upotrebe koje glasi na tuženog VV kao investitora. Pozivom na član 24. Zakona o izgradnji objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 44/95 ... 43/01) i datu ocenu da rok zastarelosti nije protekao do podizanja zahteva za vraćanje uloženog, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, tako što je obavezao tuženog VV da tužilji isplati iznos od 28.975,73 evra sa pripadajućom kamatom, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Visina obaveze tuženog ekvivalentna je visini uloženih deviznih sredstava tužilje. O osnovanosti zahteva je odlučeno primenom pravila o naknadi koristi iz člana 219. Zakona o obligacionim odnosima.

Revizija tuženog VV nije osnovana u osporavanju pravilnosti i zakonitosti presude drugostepenog suda u pobijanom delu.

Revident je vlasnik stana radi čije izgradnje je tužilja u toku trajanja braka sa njegovim sinom, uložila novac lično dobijen na poklon od svoje rodbine. Učinjenim ulaganjem svog novca, tužilja je u velikoj meri doprinela tome da stan bude izgrađen i kasnije legalizovan od strane tuženog, koji ga je i formalno nasledio posle smrti svog oca, te postigao da mu imovina bude uvećana za vrednost tužiljinih ulaganja. U takvoj situaciji, po pravilima o sticanju bez osnova, tuženi duguje tužilji naknadu u visini koja je pravilno određena od strane drugostepenog suda. Prema opštim pravilima o sticanju bez osnova propisanim u članu 210. Zakona o obligacionim odnosima kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kad to nije moguće da - naknadi vrednost postignutih koristi (stav 1); obaveza vraćanja odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao (stav 2).

Nasuprot revizijskim navodima, upravo zato što stan br. .. u ulici .. br. .. u Beogradu, ne predstavlja zajedničku imovinu tužilje i tuženog BB, već je svojinu na stanu ostvario revident VV, osnovano tužilja od njega potražuje vrednost ekvivalentnu onome što je ona uložila u izgradnju putem koje je taj stan nastao. Na odlučivanje, uticaja ne mogu imati prekluzijom zahvaćena isticanja VV da on nije vlasnik stana, kao ni tek uz reviziju priloženi ugovor o poklonu od 14.6.2012.godine kojim je predmetnim stanom raspolagao u korist sina BB, te ni isprave iz upravnog postupka koje prethode rešenju od 14.11.2007. godine kojim je postupak ozakonjenja gradnje okončan. Osim toga, otuđenje stvari ili prava o kome teče parnica, ne sprečava da se parnica među istim strankama dovrši ( član stav 1. ZPP). Kako ni ostalim navodima revizije u pitanje nije dovedena pravilnost i zakonitost pobijane presude, revizija je u celini neosnovana.

Prema ishodu spora, pravilno je odlučeno o troškovima postupka primenom člana 153. i 154. ZPP.