Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u potvrđujućem delu iz stava drugog izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešene primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava u vezi sa ukidanjem prava na rentu.

Naime, predmet tražene pravne zaštite po tužbi je ukidanje prava tuženog na novčanu rentu koja se sastoji u isplati razlike između invalidske penzije koju tuženi ostvaruje i plate koju bi ostvarivao u aktivnoj profesionalnoj vojnoj službi. Pobijanim delom pravnosnažne presude je odbijen tužbeni zahtev za period pre dana podnošenja tužbe primenom materijalnog prava iz člana 196. Zakona o obligacionim odnosima, sa stanovištem sudova da se pravo na dalju isplatu rente ukida na zahtev štetnika sa danom podnošenja zahteva za ukidanje, što je u konretnom slučaju dan podneštenja tužbe u ovoj parnici, a ne od dana kada su se stekli zakonski uslovi za prestanak prava na rentu. Tužilac uz reviziju nije dostavio niti se pozvao na odluke ovog suda koje bi ukazivale na suprotno pravno stanovište i različito odlučivanje u istoj činjenično-pravnoj stvari, tako da nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za izjavljivanje posebne revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke. Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stari podneta je 24.05.2023. godine i u njoj je označena vrednost predmeta spora od 128.963,76 dinara, dok je prvostepeni sud označio da se radi o sporu neprocenjive vrednosti.

Kako je tužilac u tužbi opredelio vrednost spora u novčanom iznosu koji ne prelazi zakonom propisani novčani cenzus za dozvoljenost revizije iz člana 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković