Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu ZPP i utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu nastavnika ... sa 100% radnog vremena i u utuženom periodu je pohađala različite programe obuke u cilju stalnog stručnog usavršavanja. Rešenjem tužene o strukturi radnog vremena tužilje u okviru četrdesetočasovne radne nedelje od 31.08.2018. godine i od 02.09.2019. godine za školsku godinu 2017/2018, 2018/2019 i 2019/2020, bila je predviđena obaveza stručnog usavršavanja u trajanju od 0,5 časova u okviru četrdesetočasovne radne nedelje. U isplatnim listićima za utuženi period, nije posebno iskazana stavka koja se odnosi na isplatu naknade plate za stručno usavršavanje. Visina potraživanja tužilje utvrđena je od strane veštaka ekonomsko- finansijske struke za ukupno 91,5 sati stručnog usavršavanja, a koje je ostvarila u periodu od 20.11.2017. do 20.11.2020. godine, koja je obračunata u visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci, saglasno članu 23. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilja nije koristila slobodne dane (plaćeno odsustvo) za ostvarene časove stručnog usavršavanja), pa kako tužena nije dokazala da je tužilji donošenjem rešenja omogućila korišćenje slobodnih dana na ime ostvarenih časova stručnog usavršavanja, to tužilji pripada pravo na naknadu plate za ostvarene časove stručnog usavršavanja.

Drugostepeni sud je, nalazeći da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev tužilje na ime tražene naknade štete zbog neisplaćivanja naknade za stručno usavršavanje u spornom periodu.

Po stanovištu tog suda tužilja je radi realizacije željenog vida propisanog programa stručnog usavršavanja koje je pohađala van ustanove u kojoj je bila zaposlena imala pravo da traži plaćeno odsustvo sa rada od poslodavca. Kako tužilja nije dokazala da je u spornom periodu ostvarila pravo na plaćeno odsustvo sa rada za navedeni vid stručnog usavršavanja (van tužene škole), jer je isto pohađala u neradne dane, po rasporedu koji je unapred bio određen od strane organizatora stručnog usavršavanja na koji tužena nije mogla da utiče, to joj, po oceni drugostepenog suda, ne pripada pravo na potraživanu naknadu.

Po nalaženju Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 151. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/17... 6/20), propisano je da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ima pravo na odsustvo iz ustanove u trajanju od tri radna dana godišnje radi pohađanja odobrenog oblika, načina i sadržaja stručnog usavršavanja. Raspored odsustva nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika radi stručnog usavršavanja planira pedagoški kolegijum.

Odredbom člana 4. Pravilnika o stalnom stručnom usavršavanju i napredovanju u zvanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika („Službeni glasnik RS“, broj 81/17, 48/18), propisano je da se stalno stručno usavršavanje ostvaruje, između ostalog, aktivnostima koje: 1) preduzima ustanova u okviru svojih razvojnih aktivnosti, i to: (1) izvođenjem uglednih, odnosno oglednih časova i aktivnosti sa diskusijom i analizom; (2) izlaganjem na sastancima stručnih organa i tela koje se odnosi na savladan program stručnog usavršavanja ili drugi oblik stručnog usavršavanja van ustanove, sa obaveznom analizom i diskusijom; (3) prikazom stručne knjige, priručnika, didaktičkog materijala, stručnog članka, istraživanja, studijskog putovanja i stručne posete sa obaveznom analizom i diskusijom; (4) učešćem u: istraživanjima, projektima obrazovno-vaspitnog karaktera u ustanovi, programima od nacionalnog značaja u ustanovi, međunarodnim programima, skupovima, seminarima i mrežama, programu ogleda, radu model centra; 2) se sprovode po odobrenim programima obuka i stručnih skupova, u skladu sa ovim pravilnikom; 3) preduzima ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Pedagoški zavod Vojvodine, centri za stručno usavršavanje; 4) se organizuju na međunarodnom nivou u oblasti obrazovanja i vaspitanja, odnosno učešćem na međunarodnim seminarima, programima obuka i stručnim skupovima vezanim za obrazovanje i vaspitanje; 5) preduzima nastavnik, vaspitač i stručni saradnik u skladu sa ličnim planom profesionalnog razvoja, a nisu obuhvaćene tač. 1)-4) ovog člana; 6) ostvaruju visokoškolske ustanove na osnovu programa u okviru celoživotnog učenja.

Članom 5. ovog Pravilnika, propisano je da stručno usavršavanje iz člana 4. stav 1. tač. 1)-3) ovog pravilnika jeste obavezna aktivnost nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika utvrđena pedagoškom normom, u okviru 40-časovne radne nedelje (stav 1). Oblike stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika iz člana 4. stav 1. tač. 2) i 3) nadležni organ ili organizacija odobrava po utvrđenoj proceduri (stav 2). Za stručno usavršavanje iz člana 4. stav 1. tač. 2)-4) ovog pravilnika nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ima pravo na plaćeno odsustvo u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon) i posebnim kolektivnim ugovorom (stav 3).

Članom 23. st. 1. i 2. navedenog Pravilnika, propisano je da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik u okviru norme neposrednog rada sa decom, učenicima i odraslima kao i drugih oblika rada ima pravo i dužnost da se stručno usavršava, kao i pravo da odsustvuje sa rada, u skladu sa Zakonom i propisom donetim na osnovu njega. U okviru punog radnog vremena nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ima 64 sati godišnje različitih oblika stručnog usavršavanja, i to: 1) 44 sata stručnog usavršavanja koje preduzima ustanova u okviru svojih razvojnih aktivnosti iz člana 4. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika; 2) 20 sati stručnog usavršavanja iz člana 4. stav 1. tač. 2)-4) ovog pravilnika, za koje ima pravo na plaćeno odsustvo.

Prema odredbi člana 16. stav 1. tačka 13) Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, broj 21/15 ... 92/20), zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, i to, između ostalog, u slučaju stručnog usavršavanja do 5 radnih dana, dok prema odredbi člana 23. ovog kolektivnog ugovora, zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obračunava i isplaćuje prema odredbama Zakona o radu za vreme provedeno na godišnjem odmoru, plaćenom odsustvu i državnom prazniku (stav 1); zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obračunava i isplaćuje u visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci, između ostalog, u slučaju stručnog usavršavanja (stav 2).

Imajući u vidu navedeno, suprotno navodima revizije, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilji ne pripada pravo na naknadu plate na ime plaćenog odsustva zbog stručnog usavršavanja, koje je pohađala van tužene škole, u neradne dane. Naime, nastavnik, odnosno vaspitač i stručni saradnik ima pravo i dužnost da se stručno usavršava, kao i pravo na plaćeno odsustvo sa rada radi toga u propisanom trajanju. Međutim, i po nalaženju Vrhovnog suda, na ovu obavezu tužilje, ne utiču okolnosti na koje se tužilja pozivala u toku postupka, pravdajući svoj zahtev činjenicom da je stručno usavršavanje, odnosno obuku pohađala van prostorija tužene škole u neradne dane, s obzirom da je na tužilji bio izbor na koji način će da ispuni uslove za dobijanje licence, pri čemu je raspored održavanja obuke bio unapred određen od strane organizatora stručnog usavršavanja, a tužena na isti nije mogla da utiče.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Kako je revizija tužilje odbijena, odbijen je i njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković