Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijana presuda zasnovana je na stanovištu da je tuženi, kao javno komunalno preduzeće osnovano radi vršenja komunalne delatnosti snabdevanja vodom, bio dužan da svoje poslovanje i postupanje uskladi sa propisima i pravnom regulativom donetom od strane Opštine Odžaci, kao jedinice lokalne samouprave koja mu je poverila poslove i ovlašćenja. Naknada čiji se povraćaj traži naplaćena je na osnovu važeće odluke u spornom vremenskom periodu, po kojoj je obaveza korisnika da za vodomer plaća naknadu u jednakom iznosu za svaki mesec, kao i za mesec u kome nema potrošnje vode. Usaglašenost ove odluke sa Ustavom i zakonom nije bila predmet ocene Ustavnog suda, već je prestala da važi donošenjem nove odluke od strane Opštine Odžaci 01.12.2020. godine, po kojoj se ne predviđa naplata ove naknade. U spornom periodu postojao je pravni osnov po kome je tuženi vršio naplatu predmetne naknade, pa tuženi svojim radnjama tužiocu nije uzrokovao štetu i nije pasivno legitimisan u ovoj parnici. Odluka koja je zasnovana na navedenim razlozima ne odstupa od prakse Vrhovnog suda u bitno istovrsnim činjeničnim situacijama, pa kako ne postoje ni druga pravna pitanja koja bi po oceni Vrhovnog suda nalagala odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao posebnoj, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u sporu male vrednosti nije dozvoljena revizija.

Tužba radi isplate je podneta 01.07.2021. godine, vrednost predmeta spora po članu 28. ZPP je 4.000,00 dinara i postupak je sproveden po pravilima o sporovima male vrednosti.

Iz iznetih razloga, pošto je pravnosnažna odluka doneta u sporu male vrednosti, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.

Odluka o zahtevu tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, jer troškovi odgovora na reviziju po oceni Vrhovnog suda nisu bili nužni.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković