U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela učestvovanje u organizovanoj kriminalnoj grupi po članu 321. stav 3. tačka 2) u vezi stava 2. Krivičnog zakona Republike Bugarske i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zore Dobričanin Nikodinović, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kre.Po1 broj 34/24, Kv.Po1 broj 146/25 od 07.03.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž-Po1-Kre 21/25 od 13.06.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zore Dobričanin Nikodinović, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kre.Po1 broj 34/24, Kv.Po1 broj 146/25 od 07.03.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž-Po1-Kre 21/25 od 13.06.2025. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9) i člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kre.Po1 broj 34/24, Kv.Po1 broj 146/25 od 07.03.2025. godine utvrđeno je da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje nadležnim pravosudnim organima Republike Bugarske lica čije se izručenje zahteva AA, državljanina Republike Bugarske, radi vođenja istražnog postupka pred nadležnim organom države molilje – Javnim tužilaštvom Republike Bugarske – Sofijskog gradskog javnog tužilaštva u predmetu PP-KPK-95/2024 (t.dop broj 8130/2024) i to zbog krivičnog dela učestvovanje u organizovanoj kriminalnoj grupi po članu 321. stav 3. tačka 2) u vezi stava 2. KZ Republike Bugarske, krivičnog dela iz posebnih privrednih oblasti iz člana 234. stav 3. tačka 3) u vezi stava 1. u vezi člana 20. stav 2. u vezi stava 1. KZ Republike Bugarske i krivičnog dela neovlašćeni prevoz robe preko granice bez znanja i dozvole carine po članu 242. stav 4. u vezi stava 1. „b“, „v“, „d“ i „ž“ u vezi člana 20. stav 4. u vezi sa članom 26. stav 1. KZ Republike Bugarske.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž-Po1-Kre 21/25 od 13.06.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe lica čije se izručenje zahteva AA i njegovih branilaca – advokata Zore Dobričanin Nikodinović i advokata Miljana Marinkovića, pa je potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kre.Po1 broj 34/24, Kv.Po1 broj 146/25 od 07.03.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Zora Dobričanin Nikodinović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pobijana rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kre.Po1 broj 34/24, Kv.Po1 broj 146/25 od 07.03.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž-Po1-Kre 21/25 od 13.06.2025. godine tako što će utvrditi da nisu ispunjene pretpostavke za izručenje lica čije se izručenje traži AA ili da ukine navedena rešenja i predmet vrati Višem sudu u Beogradu, Posebnom odeljenju za organizovani kriminal kao prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da ukine samo drugostepeno rešenje i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovni postupak, pred potpuno izmenjenim većem, kao i da u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioca o sednici veća i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži, odnosno prekine izvršenje pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kre.Po1 broj 34/24, Kv.Po1 broj 146/25 od 07.03.2025. godine do donošenja odluke po podnetom zahtevu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9) i člana 439. tačka 2) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da su u donošenju pobijanog drugostepenog rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž-Po1-Kre 21/25 od 13.06.2025. godine učestvovale sudije koje su po zakonu bile dužne da se izuzmu od vršenja sudijske dužnosti u postupku odlučivanja po žalbama, a iz razloga jer su u istom predmetu prethodno odlučivali po žalbama na rešenja o produženju pritvora i to tako što su učestvovali u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž-Po1-Kre 42/24 od 25.11.2024. godine i Kž-Po1- Kre 7/25 od 07.02.2025. godine. Prema navodima zahteva, kako su sudije Milimir Lukić, Maja Ilić i Dragoljub Albijanić, prilikom odlučivanja o osnovanosti i nephodnosti daljeg trajanja pritvora prema okrivljenom, odlučivali i o osnovanoj sumnji kao preduslovu za odlučivanje o pritvoru, a kasnije su ponovo u pobijanom drugostepenom rešenju odlučivali o postojanju osnovane sumnje kao preduslovu za izručenje okrivljenog i razmatrali su naknadno dostavljene dokaze radi utvrđivanja osnovane sumnje da je okrivljeni, kao lice čije se izručenje traži, učinio krivična dela povodom kojih se zahteva njegovo izručenje, to su navedene sudije, po stavu branioca, u pobijanim rešenjima o pritvoru iskazali predubeđenje u odnosu na krivično delo okrivljenog, a koje predubeđenje po stavu branioca predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudija, pa su stoga u konkretnom slučaju po stavu branioca, shodno odredbi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, ispunjeni uslovi za izuzeće ovih sudija u postupku odlučivanja po žalbama na prvostepeno rešenje o izručenju okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, kada je reč o povezanosti sudije sa predmetom, propisano je u tački 4) da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka, o kojoj je reč i na koju se branilac okrivljenog poziva, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom leku, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP, pa sledstveno tome, sudija koji je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice, ne može učestvovati na glavnom pretresu u donošenju meritorne odluke o optužbi i u odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom leku, ali može postupati u donošenju drugih procesnih odluka (mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i drugo) u istom predmetu, budući da to ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Kako u konkretnom slučaju iz spisa predmeta proizilazi da sudije Milimir Lukić, Maja Ilić i Dragoljub Albijanić u istom predmetu nisu postupale kao sudije za prethodni postupak, niti su odlučivali o potvrđivanju optužnice, niti su učestvovali u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom, dakle isti nisu vršili navedene procesne uloge koje bi predstavljale apsolutnu smetnju za njihovo učešće u žalbenom postupku, već su učestvovali samo u donošenju procesnih odluka vezanih za odlučivanje o meri za obezbeđenje prisustva okrivljenog, to stoga ne postoji zakonski razlog za obavezno izuzeće ovih sudija od vršenja sudijske dužnosti predviđen odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, niti drugi razlozi predviđeni odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 3) ZKP, pri čemu treba imati u vidu i da se u konkretnom slučaju ne radi o odlučivanju sudija u postupku po redovnom pravnom leku koji je izjavljen na meritornu odluku o optužbi, već se radi o postupku u kojem se ispituje ispunjenost uslova za pružanje međunarodne pravne pomoći, konkretno ispunjenost pretpostavki za izručenje okrivljenog AA, državljanina Republike Bugarske, nadležnim pravosudnim organima Republike Bugarske radi vođenja krivičnog postupka. Imajući u vidu da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi samo na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, to, dakle, suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog AA, u konkretnom slučaju nije učinjena ova povreda.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, isticanjem da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima prekoračen zahtev države molilje Republike Bugarske za izručenje okrivljenog AA u pogledu krivičnih dela koja su predmet izručenja, obzirom da se u konkretnom slučaju pravnosnažno rešenje o izručenju okrivljenog ne odnosi isključivo i samo na krivična dela za koja je zamolnicom države molilje traženo izručenje i to niti u pogledu broja krivičnih dela, niti u pogledu istovetnosti samih konkretnih krivičnih dela. Po stavu branioca, iz zamolnice Glavnog javnog tužioca Republike Bugarske broj 2289 od 02.10.2024. godine proizilazi da je prethodni postupak protiv okrivljenog pokrenut zbog dva krivična dela i to zbog krivičnog dela učestvovanje u organizovanoj kriminalnoj grupi iz člana 321. stav 3. tačka 2) u vezi stava 1. KZ Republike Bugarske i krivičnog dela iz člana 282. stav 1. KZ Republike Bugarske, dok je pobijanim nižestepenim rešenjima dozvoljeno izručenje okrivljenog zbog više krivičnih dela i to zbog tri krivična dela, od kojih nijedno nije krivično delo iz člana 282. stav 1. KZ Republike Bugarske.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP postoji ukoliko je presudom optužba prekoračena. Dakle, sud istu čini time što, protivno odredbi člana 420. stav 1. ZKP kojom je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici, presudom prekoračuje optužbu javnog tužioca u smislu povrede subjektivnog ili(i) objektivnog identiteta optužbe i presude na štetu okrivljenog.

Imajući u vidu napred navedeno, te da u konkretnom slučaju u odnosu na okrivljenog AA nije doneta osuđujuća presuda po optužnom aktu javnog tužioca, u kom slučaju bi se eventualno moglo razmatrati da li je došlo do prekoračenja optužbe presudom suda na štetu okrivljenog, već da je pobijanim rešenjima, koja su doneta u postupku u kojem se ispituje ispunjenost uslova za pružanje međunarodne pravne pomoći, konkretno ispunjenost pretpostavki za izručenje okrivljenog AA, državljanina Republike Bugarske, nadležnim pravosudnim organima Republike Bugarske radi vođenja krivičnog postupka, utvrđeno da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje okrivljenog nadležnim pravosudnim organima Republike Bugarske, radi vođenja istražnog postupka pred nadležnim organom države molilje - Javnim tužilaštvom Republike Bugarske – Sofijskog gradskog javnog tužilaštva u predmetu PP-KPK-95/2024 (t.dop broj 8130/2024), to se stoga, po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju ne može govoriti o prekoračenju optužbe od strane suda pobijanim pravnosnažnim rešenjima i činjenju bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a na način kako to neosnovano u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe branilac okrivljenog AA.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je donošenjem pobijanih nižestepenih rešenja povređena odredba člana 14. Evropske konvencije o ekstradiciji i načelo specijalnosti predviđeno navedenom odredbom, odnosno načelo da će se okrivljenom, kao licu čije se izručenje traži, suditi samo za ona krivična dela za koja je izručen, budući da u konkretnom slučaju između zamolnice Republike Bugarske i pobijanih rešenja o izručenju okrivljenog, po stavu branioca, ne postoji istovetnost u pogledu krivičnih dela koja su predmet izručenja, niti je u pobijanim rešenjima naveden opis i naziv prema Krivičnom zakonu Republike Bugarske krivičnih dela zbog kojih je traženo izručenje okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani. Ovo iz razloga jer, suprotno navodima branioca okrivljenog, donošenjem pobijanih nižestepenih rešenja nije povređena odredba člana 14. Evropske konvencije o ekstradiciji od 13.12.1957. godine sa Dodatnim protokolima i pravilo specijalnosti predviđeno navedenom odredbom, odnosno pravilo da će se okrivljenom, kao licu čije se izručenje traži, suditi za ona krivična dela koja su predmet izručenja, obzirom da krivična dela, za koja je pobijanim pravnosnažnim rešenjima utvrđeno da su ispunjene zakonske pretpostavke iz članova 7. i 16. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima za izručenje okrivljenog AA nadležnim pravosudnim organima Republike Bugarske, radi vođenja istražnog postupka pred nadležnim organom države molilje - Javnim tužilaštvom Republike Bugarske – Sofijskog gradskog javnog tužilaštva u predmetu PP-KPK-95/2024 (t.dop broj 8130/2024) su, i po oceni ovoga suda, istovetna krivična dela zbog kojih je država molilja i podnela zamolnicu Republici Srbiji za izručenje okrivljenog, pri čemu su u pobijanim nižestepenim rešenjima navedeni bliži činjenični opisi i nazivi krivičnih dela prema Krivičnom zakonu Republike Bugarske, a zbog kojih krivičnih dela se pred nadležnim organom države molilje - Republike Bugarske protiv okrivljenog AA vodi krivični postupak i zahteva njegovo izručenje, te vremenski periodi i mesto njihovog izvršenja, zatim visina zaprećenih kazni za ista, a navedeni su i nazivi krivičnih dela predviđenih Krivičnim zakonikom Republike Srbije koja u potpunosti odgovaraju krivičnim delima povodom kojih se zahteva izručenje okrivljenog i visina zaprećene kazne za ista.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja, samo formalno označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, citirajući zakonski tekst iste. Međutim, po nalaženju Vrhovnog suda, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ne navodi koji su to tačno dokazi na kojima su zasnovana pobijana nižestepena rešenja po njemu nezakoniti i u čemu se konkretno sastoji njihova nezakonitost, već svojim navodima suštinski osporava ocenu suda o dovoljnosti dokaza - pisane dokumentacije dostavljene uz molbu Ministarstva pravde Republike Bugarske za izručenje okrivljenog, za postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni AA, kao lice čije se izručenje traži, učinio krivična dela povodom kojih se zahteva njegovo izručenje, uz isticanje da su isti „nerazumljivi“ (nerazumljiv prevod) i nepodobni da se iz njih utvrđuje postojanje osnovane sumnje, a u vezi sa tim branilac osporava i ocenu suda o ispunjenosti u konkretnom slučaju zakonske pretpostavke za izručenje okrivljenog predviđene odredbom člana 16. tačka 6) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih rešenja, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 2. tačka 1. ZKP), dok suštinski svojim navodima osporava ocenu suda o dovoljnosti dokaza za postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni AA, kao lice čije se izručenje traži, učinio krivična dela povodom kojih se zahteva njegovo izručenje, uz osporavanje pri tome i ocene suda o ispunjenosti u konkretnom slučaju zakonske pretpostavke za izručenje okrivljenog predviđene odredbom člana 16. tačka 6) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog svoj stav da u konkretnom slučaju nisu ispunjene sve zakonske pretpostavke za izručenje okrivljenog AA nadležnim pravosudnim organima Republike Bugarske, kao i da nižestepeni sudovi nisu pravilno utvrdili da uz zamolnicu Glavnog javnog tužioca Republike Bugarske broj 2289 od 02.10.2024. godine nije priložena sva potrebna dokumentacija predviđena odredbom člana 15. tačka 3) i 4) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, te da shodno tome treba odbiti izručenje okrivljenog, obrazlaže time što u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti u vezi navedenog daje sopstvene zaključke koji su potpuno drugačiji od onih datih u pobijanim rešenjima, polemišući pri tome sa razlozima koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku u pobijanim rešenjima, a što sve ne predstavlja dozvoljene zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da krivična dela zbog kojih se zahteva izručenje okrivljenog nisu krivična dela i po zakonodavstvu Republike Srbije.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje jasno i precizno kako to po njegovom mišljenju krivična dela zbog kojih se zahteva izručenje okrivljenog nisu krivična dela i po zakonodavstvu Republike Srbije, dakle kako branilac ne obrazlaže jasno i konkretno u čemu se sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9) i člana 439. tačka 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zore Dobričanin Nikodinović, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković