Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3051/2024
24.10.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Đurica i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca JKP „Vodokanal“ Sombor, koga zastupa punomoćnik Srđan Lakić, advokat u ..., protiv tuženog SABO ATILE iz Telečke, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 2074/23 od 30.10.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 24.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 2074/23 od 30.10.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 2074/23 od 30.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru Pl. 76/23 od 13.09.2023. godine, odbačena je tužba tužioca sa predlogom za izdavanje platnog naloga od 10.08.2023. godine.

Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž 2074/23 od 30.10.2023. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđeno je prvostepeno rešenje. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 - dr. zakon) da bi se dozvolilo izuzetno odlučivanje o reviziji.

Pobijanim drugostepenim rešenjem, zasnovanim na odredbi člana 455, stav 4. ZPP, pravnosnažno je odbačena tužba sa predlogom za izdavanje platnog naloga zbog nedostatka pravnog interesa. Tužilac je podneo tužbu sa predlogom za izdavanje platnog naloga radi naplate naknade za komunalne usluge. Pravni interes sa podnošenje tužbe obrazložio je nemogućnošću pribavljanja podataka o jedinstvenom matičnom broju tuženog, potkrepljenog izveštajem Ministarstva unutrašnjih poslova od 04.07.2023. godine.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužioca u ovom sporu nije dozvoljena jer se tim pravnim lekom osporava pravilnost primene navedene procesne odredbe i zaključak nižestepenih sudova o nedostatku njegovog pravnog interesa. O posebnoj reviziji tužioca, bez obzira na priložene odluke nižestepenih sudova, nije potrebno odlučivati radi ujednačavanja sudske prakse. Pobijano drugostepeno rešenje ne odstupa od pravnog stava Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda usvojenog 25.06.2019. godine, u postupku rešavanja spornog pravnog pitanja nastalog u istim činjenično- pravnim sporovima u kojima je tužilac svoj pravni interes za podnošenje tužbe obrazlagao nedostatkom identifikacionih podataka tuženog neophodnih za podnošenje predloga za izvršenje. Delom revizijskih navoda tužioca se osporava utvrđena obaveza plaćanja sudske takse, što ne može biti predmet ispitivanja u revizijskom postupku.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana zakona propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Stavom 6. istog člana propisano je da u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Imajući u vidu da je u ovom slučaju pobijanim drugostepenim rešenjem odbijena kao neosnovana žalba i potvrđeno prvostepeno rešenje kojim je tužba odbačena kao nedozvoljena, i postupak pravnosnažno okončan u sporu male vrednosti (vrednost predmeta spora u ovoj parnici je 4.608,20 dinara), to revizija tužioca nije dozvoljena, jer ne bi bila dozvoljena ni protiv pravnosnažne presude (član 420. stav 2. ZPP).

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. i člana 420. stav 2. i 6. u vezi sa članom 479. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.