Okrivljeni je obavezan i da nadoknadi troškove krivičnog postupka u korist oštećenog Privrednog društva Kompanija „Braća Karić“ iz Beograda, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž1 br.61/25 od 08.07.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Radiše Trifunovića, a presuda Osnovnog suda u Požarevcu K br.617/24 od 22.04.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Radiša Trifunović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na dokazu na kojem se prema odredbama ZKP ne može zasnivati, i to na iskazu svedoka BB, čiji identitet prema stavu branioca sud nije na nesumnjiv način utvrdio, te je iskaz ovog svedoka morao biti izdvojen iz spisa predmeta obzirom da predstavlja nezakonit dokaz.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, imajući u vidu da iz zapisnika o saslušanju svedoka BB pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Požarevcu od 27.09.2022. godine proizilazi da je navedeni svedok pre ispitivanja upozoren u smislu člana 95. stav 1. i stav 2. ZKP, nakon čega je o sebi dao lične podatke, a zatim je upozoren u smislu odredbe člana 93. stav 1. ZKP, 94. stav 1. ZKP, 95. stav 3. ZKP, te obavešten o pravu iz člana 106. ZKP, a nakon što je upoznat sa svim napred navedenim pravima i dužnostima, pozvan je da iznese sve što mu je u predmetu svedočenja poznato, te je dao svoj iskaz.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da je iskaz svedoka dat u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, kao i da je njegov identitet utvrđen na nesumnjiv način, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, neosnovani.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je, iz sledećih razloga:

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja, ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog kojih povreda je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Međutim, ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa postojanjem umišljaja kod okrivljenog, isticanjem da je prvostepeni sud zaključak o navodnom falsifikatu zasnovao isključivo iz činjenice da ugovor ne sadrži delovni broj oštećenog društva, što je prema stavu branioca eventualno indicija, ali ne i dokaz falsifikata, da sud nije utvrdio da li je postojala odluka skupštine o imenovanju – razrešenju direktora, odnosno zastupnika, niti da li je postojalo specijalno punomoćje kojim je to lice ovlašćeno za zaključenje spornog ugovora, uz sopstveni zaključak da izostanak APR – upisa sam po sebi ne može biti dovoljan dokaz o lažnosti isprave u smislu člana 355. KZ, niti dokaz o postojanju umišljaja kod okrivljenog, pa kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda odredaba člana 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da je u toku glavnog pretresa prvostepeni sud bez valjanog i konkretnog obrazloženja odbio ključne dokazne predloge odbrane, i to saslušanje VV, uvid u pravnosnažne presude Privrednog suda u Beogradu P 3928/2020 od 30.09.2021. godine i Privrednog apelacionog suda od 22.01.2025. godine, te ponovno saslušanje svedoka GG, kojim navodima ukazuje na povredu člana 395. ZKP, pa kako ni ova povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kog je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je podneti zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Radiše Trifunovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković