Istom presudom na osnovu člana 87.stav 1. u vezi člana 246a stav 5. KZ prema okrivljenom AA je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta navedenih u izreci presude, sa kojima će se postupiti po odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Okrivljeni Danijel Ranđelović i AA su obavezani da snose troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, shodno članu 262.stav 2. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 319/25 od 04.09.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog Danijela Ranđelovića i okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branilac okrivljenog AA, advokat Mina Miljković i branilac okrivljenog Danijela Ranđelovića, advokat Ljubodrag Vuković, zbog povrede zakona iz člana 74. ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 291. ZKP i člana 68. stav 1. ZKP i člana 69. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podnete zahteve, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu zakona iz člana 74. ZKP, dok su u preostalom delu nedozvoljeni i nemaju propisani sadržaj.

Branioci okrivljenih u oba zahteva za zaštitu zakonitosti ističu iste povrede i obrazlažu istim razlozima te tako, ističući bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navode da se presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ovog zakona ne mogu zasnivati i to: službenoj belešci sačinjenoj od strane ovlašćenih službenih lica PU u Kruševcu od 27.07.2023. godine, potvrdi o privremeno oduzetim predemetima na ime okr.AA broj 42056/23 od 27.07.2023. godine i zapisniku o saslušanju osumnjičenog AA pred OJT Kruševcu KZ 940/23 od 27.07.2023.godine.

S tim u vezi branioci okrivljenih ističu da je potvrda o privremeno oduzetim predemetima na ime okr. AA broj 42056/23 od 27.07.2023. godine rezultat nezakonitog pretresa putničkog automobila i lica, izvršenog suprotno odredbi člana 152. stav 2. u vezi stava 1. ZKP, odnosno bez prethodno pribavljene naredbe suda, da bi potom usledilo policijsko hapšenje suprotno odredbi člana 291. ZKP, te je nakon proteka roka od osam časova, odnosno isteka roka za zadržavanje, uhapšeni AA doveden radi saslušanja u svojstvu osumnjičenog pred OJT u Kruševcu. Ovakvim postupanjem policije i tužilaštva, suprotno odredbama ZKP i zasnivanjem presude na ovako pribavljenim nezakonitim dokazima, povređene su odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Danijela Ranđenovića, advokat Ljubodrag Vuković, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Apelacioni sud u Kragujevcu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 319/25 od 04.09.2025. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da se ne radi o nezakonitim dokazima samim po sebi, ni po načinu pribavljanja (strana 3, drugi, treći, četvrti, peti i šesti stav i strana 4, prvi, drugi i treći stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

I po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da se u konkretnom slučaju radilo o pregledu prevoznog sredstva, putnika i prtljaga, u smislu odredbe člana 286. stav 2. ZKP u skladu sa ovlašćenjima policije, a ne o pretresanju u smislu odredbe člana 152. i 156. ZKP, te u konkretnom slučaju nije ni bila neophodna naredba suda.

Pored toga, branioci okrivljenog ističu povredu krivičnog zakona iz člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP, navodima da je okrivljenom AA uskraćeno pravo da kontaktira advokata i porodicu pre saslušanja pred javnim tužiocem, da okrivljeni nije poučen o svojim pravima u smislu odredbe člana 68. i 69. ZKP, a da okrivljeni mora imati branioca ukoliko je zadržan ili je pritvoren, na koji način je došlo do povrede prava okrivljenog.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Danijela Ranđenovića, advokat Ljubodrag Vuković, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Apelacioni sud u Kragujevcu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 319/25 od 04.09.2025. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da se ne radi o povredi prava na odbranu (strana 5, prvi, drugi, treći, četvrti, stav i strana 6, prvi, stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

I po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je saslušanje okr. AA obavljeno u skladu sa odredbama ZKP, imajući u vidu činjenicu da se okrivljeni izričito izjasnio da neće angažovati branioca prilikom saslušanja kod javnog tužioca i da će se braniti sam i da je potpisao zapisnik bez primedbi, uz prethodna upozorenja i pouke.

Branioci okrivljenih ističu i povrede zakona iz člana 419. ZKP,člana 16. ZKP, te ističu da je sud činjenično stanje zasnovao na nezakonitim dokazima, da nije pravilno utvrđeno činjenično stanje, na koji način ukazuju na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 419. ZKP, člana 16. ZKP i člana 440. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u navedenim delovima, ocenio kao nedozvoljene.

Branioci okrivljenih u zahtevima za zaštitu zakonitosti numerišu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, međutim, kako branioci u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuju u čemu se navedena povreda sastoji, to zahtevi u ovom delu nemaju propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, s obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP, kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja ocenio da podneti zahtevi u ovom delu nemaju zakonom propisani sadržaj.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković